Сион

548

тизмом и почеше да решавају судбину бугарскога стада без да саслушају гдас народњи и без да забдагодаре својим добротворима. Одма се у Цариграду појавише различни банкери и свакојаке богате ћиФте, пред којима се вина преподобија састараше да издрже испит п да покажу своја достоинства од сваке стране; аини им учитељи и испитачи отворише кредит и предадоше им анђелске чинове за народну тековину, коју ће они поотимати од народа. Морам вам казати, да ови банкери саставише доста набрзо такву једну партију, која изјави жељу, да се увећа број епархија т. ј. та се партија побрину да банкери раздаду своје капитале по 60%. Ови се исти састараше да им увећају плату преко сваке мере велику. И ако Чумаков и његова партија устајаше противу тога зла, новци ипак победише и у Бугарској постаде готово толико епископија, колико има варопга. Осим овога, за владике бише изабрани они људи, који имадоше новада или који су били кадри да покраду чак и оглавље мајчино. Већ сада сваки зна, да кад се владике кренуше на епархије, сваки владика поведе са собом по неколико душа, јасакџије, олане (џуване) па и а остави за собом у Царпграду по три хиљаде лира дуга (6000 дук.) и по неколико деце у Фанару. И тако наши нови архипастири прекрилише. Бугарску, па се курдисаше на својим шиљтетима, запалише своја наргилета и одпочеше да не мисле ни зашто друго, осим за владичанско послађење. Па чак и владика Софијски Мелентије, који до сада као сваки цинцарин, печаљаше новце, е сада је заватио да димани дуван и да пождрка по једну оку ракије пред вечеру. Мнозина од тих владика, кад се кренуше у епархије, накуноваше у Цариграду круна, скупоцених аљина , па чак и руских ордена. И тако, са свима тим раскошлуцима размиљеше се владике по несрећној Бугарској да тобож служе народу да отварају школе, да бране страдалнике, да теше бедне и да полазе затворенике!.... Тешко томе народу! Знате ли, да се сваки владика стиди да прекорачи праг без читаве сурунтије пратилаца и без дугачког чибука у рукама? Нека ми је опроштено, што ћу рећи неколико речи о Илариону Трновском. Овај је достојни пастир саставио овакву таксу, за своје стадо: за освећење цркве 20 лира; за запопљавање — 20 лира; за развод брака — 5 лира; за водоосвећење — 5 лира, Оспм овога, свака му црква мора давати годишње по 1. лиру, а сваки поп годишње '/ 2 лире. Па је заинтачио, те троњоше и оне цркве, које су већ једном биле троносане. Овога пролећа трновска