Сион

544

општина беше осудила једнога попа на епитпмпју у манастпр Самоводенски због прељубе са својом снахом, али вдадпка Иларион ослободи га за један чивт коња. Разуме се, а,ко екзархија не учини крај овим гнусностпма, бугарскп ће народ скоро бити приморан Да многпм владикама дође до главе. Игуману мирдоновскога манастира падне на ум да се учини владика и обрати се Дорчи, па га замоли да му помогне. Дорча му затражи 1000 лира, па да му створи работу. Игуман се превари и даде Дорчи 600 лира; али је Дорча некада био беглукџија и превари игумана. Глупи игуман за исто замоли Илариона и даде 800 лира, да га учини својпм епископом. Иларион му обећа, али га превари као и први. Пре неког времена игуман нађе адвоката и позва владике на суд. Па знате ли шта се изради од свега тога? Еако Дорча, тако и Иларион ударише у инћар и уашише дуг. Боже благп, каква чудеса доживесмо.?!" Дорчу гони по епархији један Јерменин за 1000 лира, а други за 500. За два три дана запопио је више од 30 овчара за паре, па се већ и турди подсмевају. Заархимандритио је попа Тешу и оглобио га. Виктор нишки напртио амбуље као просјак, па ово цело лето иде од села до села, те проси. Види се, да му није ништа остало од новаца, које је покрао из Хилендара и Дечана, јер је све дао док се завладичио, а сада мора да даје Паши и другима, да га не протерају. Гледајући на садашње нове бугарске владике, чини нам се, да би смо могли рећи браћи Бугарима: јадна браћо ! ослободисте се из чељусти лиснчије ал падосте у чељусти дивљег вепра. Пре неки дан стиже нам глас, да су ради конкуренције грчке владике спутптиле цену у свештенодејствима, па морају то да учине и бугарске владике; те с тога и морају сад да просе и трче по прошњи много више, него што дојако беше; јер се немогу на другп начин дугови цариградски одужити, а богме и они на столицама својим одржати. Но овака конкуренција у стварима свештенпм, не само није корисна, него је и убитачна — једно што иодсмеју излаже радове црквенске, а друго што прави раздор међу паством и пастирима. Ето н. пр. владика Аверкије, нпје хтео да попушта тој конкуренцији, него се држао наплате по старом обичају. На њега повичу хришћани да је глобаџија, да он узима више него овај или онај владика, те је с тога Аверкије позват у Цариград на одговор. Оваквих примера би ће и сувише, ако Екзаркат не стане томе злу на пут. Но како ће и он то учинити, кад се н њему ваља одуживати банкирима? И ево гди лежи узрок, зашто се њима хоће да су и у Призрену, па чак и у Сарајеву бугари!.. Зри! Дајемо на знање читаоцима нашег листа, да брошура коју је г. М. Милојевић ово дана као Прилог Ћ Сијону " издао , не стоји ни у каквој свези с нашим листом. Ур.

У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.