Сион

558

па све до данас, и тврду наду гајимо, да се он нигда више неће прекинути. До душе ми се неможемо на књижевно-дрквеном пољу упоредети с другим европским народима; но, ко се добро упознаје с подитичним животом нашега народа, тај мора да призна: да је наша црквена књижевност богатија, но што се је могло очекивати од нас, према оваквим тешким пршшкама; јер унутрашњи раздор и спољни политички прптисак нашег народа и наших народни права, бејаху довели до очајања наше предке. Наши великаши или се истурчише, шш пропадоше у непрестаној борби с дивљим азијатима; једини свештеници остадоше и вође и народни учитељи. Па према таквим приликама, можели трезвени човек шта више и захтевати од свештеничких пера, до оно што су свештеници до сада принели у књижевни храм своје домовине? За цело неможе. За ово кратко време нашег народног васкрснућа овај дивни ланац у књижевном пољу везује наш неуморни раденик на пољу духовне књижевности високопреосвештени Г. Митрополит Михаил. За време деветнајесто, годишњег његовог пастировања, он је као епископ и Архијепископ српске цркве до сада написао и на свет издао ове књиге: 1. Поглед на историју српске цркве; 2. Окружно писмо епархијалном свештенству; 3. Архијерејско поучење новорукоположеном свештенству: 4. Душевни дневник; 5. Чин полагања заклетве; 6. Пастирска поучења за све недеље и празнике; 7. Одговор Чокрљану, сведочећи даје источна црква истинито-православна: 8. Црквени учитељ; 9. црквена богословија (обредословље); 10. Херммевтика; 11. Писмо источних патријарха о православној вери; 12. Мудри игуман; 13. Посљедованије усопших на свјатују пасху са чином резања колача; 14. Настирске беседе војницпма; 15. Православни проповедник (четири части); 16. Ручна свештеничка књига; 17. 0 папству и лутеранству; (18?) 0 монашеству; 19. Поучење матери о васпитању мале деце; 20. Притче Христове; 21. Природа иРазум ; 22. Девојачко пунољетство; 23. Одбрана истине; 24. Нисма св. Игњата богоносца; 25. Чин крестног хода; 26. Духовник (за исповест); 27. Поуке из житија светих; 28. Православна српска црква у књажеству Србији; 29. Пријатељ младежи; 30. Србљак исправљен и допуњен. Њ. високопреосвештенство написало је такође и многе друге беседе, које су по различним листовима штампане, а многе још и у спису код њега леже. А сада је ево издао и наменио свештенсту и народу своме књижицу, коју у зачељу овог говора сномену смо.