Сион

549

услузи римске столице, на брзу руку разорише краљевство лонгобардско, заробише Дезидерија, те тако Карл велики постави на своју главу лонгобарску гвоздену круну, коју беше дала сковатН, вели се, од једног ексера св. крста, лонгобардска краљица Теодолинда. Затим се Карл велики даде крунисати у Риму баш на божић год. 800 од папе ДаФа III, ког римљани бејаху камењима истерали из Рима и од тог доба претензије духовног Рима почињу да превазилазе сваку границу. Еолико је црква у опште добила крунисањем Констатиновим у првој половини IV века, толико је односно многих ствари изгубила с Карлом великим. Римска столица, како смо већ видели, тражила је пошто по то да дође до своје мете, али док је било у снази византијско царство никако није могла да оствари потпуно. „Италија, Шпанија, Француска, вели Гизо, бејаху заволеле хришћанство без помоћи папских проповедника; њихове су цркве биле сестре, а никако ћерке римске цркве; сама црква инглизка била је својина веЛиког Рима." У осмом се веку појави збор аааских решења , које беше уредио један епископ шпањски, именом Исидор. Л.аж овога збора очевидна је; јер је написан Тацитовим језиком, а људи учевни већ знају, да је клир осмога века упражњавао само варварско-латински језик. У овоме збору има једно писмо папе Виктора, датирано 192 год., а бајаги унрављено на ТеоФила архијепископа александријскога, који знамо да је седио на александриској катедри чак 385 год. Зашто су дакле издана на свет ова папсва лажљива званпчна решења? за то, да се заварају тадашњи глупи народи, да се обезбеди папско првопрестолство и да се посеје прва клица његовој непогрешљивости. Да Карл велики постане у Европи најсилнији владар, требало му је да покори немце и поглавито саксонце. Карл је мислио, као и васколик стари свет, да се највећа услуга Богу чини, кад се ма на који начин обраћење у Христову веру различних народа произведе. Саксонци су били рато-