Сион

548

жију, но само велимо, да су се најопасније јереси појавиле у први пет векова нашега искуплења и да су св. сабори свој највећи задатак већ били одавно свршили. Од тог доба готово се све јереси повраћају на старе заблуде, само што их јеретици кадкад прекроје по духу времеиа и ће<з?у својих сувременика. Ако ко не верује нашим речима, нека прочита историју Наталиса Александра, или повесницу Рорбахера, па ће се убедити да је овако и видиће да несрећни јеретици као што их н. п. имаде и у Обреновцу находе своје прародитеље још у историји првих векова хришћанске цркве. У цркви латинској, православни богослови осмог века бејаху нашли верозаконске заблуде о произходењу св. Духа, о св. причешћу, о чистилишту и папском првенству у цркви, осем сјасет других мањих, али ипак убијствених заблуда. Борба између истока и запада у осмом веку ступа у нову периоду. На истоку византијски господари бејаху већ изгубили своју пређашњу моћ и царски углед. Арапски мач силним ударцима беше им уздрмао.престо, а на западу у место намесника екзарва цариградских цесара, ступише на владу Фран цускицари. Налогом римског папе Захарије, скупштина Француских великаша 752. год. сбаци с престола свог ^аконог краља Хилдерика III. и затвори га у монастир. Велики апостол немачки бл. ВинФрид, од римских папа највећим одликовањима почашћен због тога, што се је повиновао њиховом првенству, заодену краљевским плаштем иротивузаконог Деаина, а мало доцније папа Стеван дође у Француску да крунише Пепина и да потражи од њега помоћи против Лонгаборда. Ааф III, нридевом Есаурих беше у Цариграду огорчио искрепе хригаћане, рушећи св. иконе; с тога и није могао да се одупре ■ римском коварству. Карл велики, син Пепинов, заседе на Француски престо год. 768. одмах похита у помоћ папи Адријацу I, ког лонгобарди бејаху опоменули, да се држи у границама саме своје духовне власти. Французи, који од памтивека стоје на