Сион

576

ској крунисао је хор српских певада, који је тога дана нарочито дошао из Буковара од наше бр^,ће аустриских Срба а јвдино ради тога да учини почаст својој браћи брчанима и да увелича сјаност ове светковине. Служба се свршила после подне у по сахата а у један сахат објављено беше време ручку на који је општпна позвала многе госте и многе граћане. Да споменемо поједине здравице које су се том нриликом наиијале различитим великодостојницима, гостима и општини. Оне и ако су више илп мање опште и поједној теми као што то бива свуда у пространом свету људском , но н пак су израз околине, места и прилика, у којима су исказиване. Прву зравицу , као што је се могло и изчекивати, напио је митрополит Дионпсије а у здравље султана Абдул-Азиса. Здравица је била кратка и уколико се опомињемо од речи до речи овако: „пијем за здравље нашега светлога цара Абдул-Азиса и његових министара." Мртва тишина владала је у целоме збору, нити се нађе ико да на ове речи ма што проговори, само што се зачу звекет чаша и вино се попи. Драги Боже, узкликну смо ми у себи па у мисли и говори смо: Нашто царевпма такво царовање, гди се с тугом име њихово изговарар Нашто таква Сила и господство, кад се оно проклиње хиљадама и милиунима људских душа? Зар није Бог зато и благословио круне и престоле, да од њих веје мир и правда, једнакост и слобода и да сви подајници налазе у њему свој ослонац , своју заштиту, као браћа, као деца једне велике породице? И каква је то- слава, каква је то утеха — бити царем робља п робова? Зар није дичније, зар није узвишеније бити царем слободнога народа и слушати свуда и на сваком месту његове искрене молитве у час и славу свога имена, него ли овако вечно трпити народско презрење, његово гнушање и проклетство?.. Но шта ми говорпмо?! Алкоран ц једнакост — то су две ствари радикално противположне. Турчин нити може нити хоће ући у састав јевропских народа. Његово је место у Азији, и ту пресуду давно је и одавно образован свет подписао.. но ко ће да је пзврши? ( наставиие се). Ушољавају се гг. Протојереји, нека од себе издају квите црквама од којих примају предплату за „Сиона" а ми ћемо по примању новаца издати њима једну општу квиту за све цркве. За ту њихову братску услугу бићемо им сугубо благодарни. Уредништво.

У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ,