Сион

587

источна вера и православни наш обред, год. 925. с једним ватреним писмом укори сиљетскога архијепископа и нареди му да смело стане на пут ширеву наше вере. Јован је у својој јарости наређивао: да се у место нашег богосдужења заведе римско и казивао да он (папа) неналази Методија и његове књиге у појединоме спису црквених књига. (гле лисичијег претварања папског). Усљед ове окружнице спљетски архијепископ отвори у Спљету црквени сабор 925 год. На сабору су председавали папини посланици и сабор нареди: да се у Хрвацкој, Далмацији и Захулмију (један део наше Херцеговине) нема впше упражњавати старо-славенско богослужење, које је било препуно (гле мудрости саборских отаца!) оријанских сујевјерија. Сви напори латишнтине да избришу источну веру и наш обред остадоше празни, јер српско-хрвацки епископ у Нину (варош Нона у Далмацији) прикупи около себе све народне снаге, охрабри наше народно свештенство и одпоче с латинштином рат на смрт, или живот, небојећи се римских анатема. Преблаги му Господ душу помиловао у рајским дворовима а вечна му памјат нек буде у нашем народу! 1 ) (НАСТАВИЂЕ СЕ.) Освештење цр^ве Брчанс^е у Босни. (ПРОДУЖЕЊЕ.) После ове здравице коју напи Митрополит Дионисије Султану, устаде поштовани прота брчански Г. Стеван Петковић и рече: „Господо! општина брчанска жели да напије здравицу својим гостима, који су миловали доћи да ову свечаност нашу увеличају, а за извршење те здравице одредила је учитеља наше школе Г. Деспота Деспотовића." Учитељ Деспот је у општини овој познат као интелигентан и пламен патриота, који се разумно но ватрено заузима за све оно, што на себи носи печат „Српства." То је човек с лепим и богатим знањем, који би могао у средини образованога света заузети да') СЛа^оШа С1о21апиз ра§. 13 б XV.