Сион

607

— „Незнам, рећиће му тај гост из Србије, какав гдавни узрок 1ежи у томе! Може бити да општини нашој није стигао нозив на време; а може бити и то, да општина београдска није ни схватила да је ту особита каква свечаност у делу освећења цркве, какве призоре ми често имамо и виђамо у кнежевини нашој али им такав велики значај не прииисујемо. Но здравље од Бога! Разбистри ћемо наше појмове, пак ћемо се у будуће боље разумевати и одзивати." „Шта ово значи, запитаће један гост из Србије једног грађанина Брчанског, што се на свима младим гостима из Тузле, Бањадуке, Бељине, нарочито на Сарајдијама виде све једнолике марамиде око врата са тробојнидама— беле, плаве и црвенебоје?" „Младост — као младост, одговориће овај! кад неможе да пркоси Турдима са чим другим, а она им пркоси са оним са чим може. С тога носи на марамама српску заставу, кад нема још тог дана да је понесе онако — у стварности." Шенлук од пушака који се просипаше око цркве, а и свирци око којих се већ вијаше српско коло у порти црквеној, почеше да одвлаче једног по једног од ове општинске трапезе док напослетку не одазваше и нас, те погледасмо још једном на овај свет простоте и наивности, код кога видиш и песме и игре и говор и богомољу све онако исто као и код народа у кнежевини нашој с том само разликом, што они немају оно што је за њих најдражије немају своје слободе. > Г Л А С Н И 1^.

Рукоиоложени су: Алекса Милутиновић из Л.аола окр. пожаревачког, 5-ог ов. м. за ђакона а 6-ог за свештеника и намењен за капелапа свештенику изварничком у Омољу. Аврам Миловановић, син проте алексиначког, 11-ог ов. м. за ђакона а 12-ог за свештеника и намењен за каиелана своме оцу. Никола СтеФановић из Раче, практикант у конзисторији београдској — 14-ог ов. м. за ђакона.

Јован Костић придворни ђакон Г. Митрополита, 14-ог ов. м. произведен је од стране његовог високопреосвештенства Г. Митрополита Михаила за протођакона.