Сион

618

ник мимоиђе. Нешто од стида што немају шта да даду, а нешто с тога, што има свештеника, који строго истражују да им се даде, па ако нема, онда оспу грдњу и кдетву на домаће, морају — да се уклоне из куће, док се водица пронесе да би непријатности избегди. Било је и призора, који ни у колико не доликују свештеном чину; на пршшку попа узме венад паприке или лука, иди својом руком одсече комад од висеће па дувару сланине и тим подобпих. Особито у летња два поста, кад су пољски радови највећи, ретко је ко код куће. — Дакле укинуто пронашање водице, достојанству свештеничког чина не малу важност новраћа. Велика је пак корист за народ, што је остављено да се у свакој кући нарочито освети водица, у течају великог поста, За ваљаног пастира то је једна врло удесна прилика, да својски поради у Божијем вртограду. Замислите само: домаћин са домаћима , означеног дана, чека свог свештеника у дому свом. Свештеник дође, освети воду, па поучава домаће о дужностпма њиховим спрам Бога, вере, цркве, владаоца и отачаства, родптеља, старијих, себи равних и млађих, утврћујући пх у побожном и добром, хришћанском владању, а по потребп грешеће поукама исправљајућп. Нвје ли то права благодет за народ, кад он поред собом гледа своје свештенике као учитеље, а не као људе, који само траже да им се што даде. По старом начпну не само што је ретко било, да сви домаћи буду на окупу, но требало је више времена потрошити на тражбине, па се о другоме није ни мислило. Непобитна је истпна, да је за општи напредак велики добитак, кад би мирско свештенство пмало места у сабору Архијерејском. Тим зблпжењем, многе би се моралне мане и штетни обичаји у народу нашем, скорије искоренили, а и Архијереји наши добили би прилпке, да ближе познаду своје свештенство. Само што по нашем мишљењу, за ово није довољан број четири, већ седамнајест лица, т. ј. из сваког округа по једно. Ово узимамо с тог гледишта. што један свештеник не може познавати све свештенике у целој епархији, а ретко ће који добро познавати више од 10—20 свештеника. Није ни мислити, да ће се наћи свештеник , на прилику из намесништва варварпнског, коме су познати сви свештеници у протопрезвитерству пожаревачком и обратно, ил из протопвезвитерства ужичког у крушевачком и обратно, или из протопрезвитерства алексиначког у протопр. неготинском и т. даље. Исто тако и избор лица не би се могао извршити од свега јепархијског свештенства, јер за то би нужна била јепархијска скуп-