Сион

(331

повестничке достоверности нашег четвртог (Јовановог) јеванђеља: ночем јеванђељу овом, као сведочанству очевидца. сад највеће преимућство пред осталима (особиго при опису последњих догађаја у животу Спаситељевом) одаје, а сад напротив истом јеванђељу сваку готово пове;:ничку достоверност одузима к изворност његову од апостола Јована у сумњу доводи. Цела ствар у томе дакле лежи , да је Ренаи наумио, по сваку могућу цену опростити се од догматичке науке Јованове о божанском достојанству Исуса Христа. Ренан никаква јасна појма о карактеру Господа Исуса ни сам себи не нацрта, и од њега нацртани Христос нема у занимању свом ни јединства ни доследности , те и никаквог правог задоволења савести и уму читаоца својих пабавити не може. И на једном месту писац о претходницима својим на пољу библичке критике говори, да они већма потавњују карактер Исуса Христа, него што га разјашњавају, но речи ове могу и на њега самог однашати се. Јер с једне стране, по изледу бар, Ренан има узвишени појам о Исусу Христу; он у њему види повесничку сличност недостижне висине : и, почем држи, да је то — основач чисто-духовне дружине са неограниченим наравственим тежњама, прост од сваког нагона себичности и сујете, који је на истинито добро човечанства сасвим себе посветио и на ову цел и сам живот свој готов био жртвовати — признаје да је Христос људе од покора и немоћи исцелио, и да је на неки начин Он небо на земљу снео, и на овом свету препуном зала и сваковрстних грехота , царство Божије , царство љубави, правде, мира и тишине установио. Но уједно с тим, у истој књизи пером истог писца црта се Исус Христос као човек посве ограничени, шта више по негда као један од простих обмањиваца. Свима предрасудама оног доба и народа свог Он је обузет. Он је и јевионита 1 ) и хилиаст, шта више, описује се Ј ) По Ирннеју хришћанин из Јудеје, који не признаје рођење Исуса Христа од дјеве Марије, већ говори, да је син Јосифа и Марије.