Сион

655

гали у пустињу сљедећи одјеку и захтеву свога срда, — у таквом друштву бар нужно је, ако не више то за дело не мање јееерђије, те да човек може у њему живети и радити, као и у она вајкадашња времена, с том само малом разликом, што у наше време поред добре воље мора човек још да има и науке и образовања, па тек да може изгледати на корисан резултат оног рада, на који се ода.је са самопрегорењем. (продужиће се). Још о ^њизи Ренана. (ндставак). Најпре нам н. пр. црта он младог Рабина, пријатног изгледа са прнмамљивим нараво-учењем, који са женама и децом радо се забавља, и ког по свуде неколико „веселих" ученика прати. Но како, и су чим у рабину том позив на друштвено учитељство пробуди се. (Јисац одговара, да је овде врло много од галилејске природе зависило: јер достојанство карактера и значај делателности Исуса Христа већим делом објашњава се са својствима „бајне" природе по сред које је Христос младост своју провео. Овде хотим^це писац задржава се различите каквоће и красоте природе ове описујући, и живим бојама брегове генисаретског језера црта. Па и да се узме, да је галилејска природа прекрасна, но дали је могуће са својствима природе појав узвишених идеја објаснити, које отличну особину христијанства сачињавају? Дали је век, као што писац овај мисли, изглед хумова и цветних долина около Назарета силу имати могао, да у души Исуса Христа најчистије релиђијозне идеје пробуди? У осталом позната је теорија, која на основу иретаоставака ових лежи. Теорија ова у томе се састоји да све појаве умственог и наравственог живота човечства са свима њиховим променама видова разјасни — упливом климатичких и земљописних условља средине, у којој се човек налази. Теорија ова од приврженика натуралистичке школе усрдно прилагођава се делу. Но колико је нама знано, Ренану „почаст" припада, што је он први, оширну тако примену теорије све учинио зарад објаснења наравственог и умственог живота Господа Исуса Христа. И зар би кад мислећи човек, без жеље тврдио , да се појав Христа и од њега прпповедате вере следећим речма