Сион

656

објасњава: „Исус је живио и одрастао у тој уплива пуној средини," или: цела повест рађајућег се христијапства беше бајна, настирска певанија. Међу тим и сам писац говори, да је „Галилеа као огромна пећ топионица била, гди су се разноврстни елементи у растопљеном стању покретали; ванредно презирање жнвота или боље, познатог рода тежња к смрти, необходна последица кретања тог беше." Он мимо тога тврди да умствени и наравствени живот галилејског насеља са особитом моћи одликовао се није. Чудновато је још и то, да су у тој самој „упливи пуној средини" живили и развијали се и они, који Исуса Христа разапеше, и који на тај начин, из те исте природе, посве друге идеје и тежње, него ли Христос црпише. И ми се не обухватамо, да ове посве противне образе средине, у којој Исус Христос одрасте, изравнамо. Но очевидно је, да на том истом месту, као и на многи други „уметник" потиште „повестописца" с пута, и „пастирска певанија," Ренаном изложена у противусловље навуче га не само са чињеницама већ и са самим собом. У осталом и сам он чувствова крајњу неосноноваст мисли као да су све идеје Исуса Христа под утиском њега окружавајуће средине пробудиле се, — и гле, и сам к предпоставци цритече не мање чудноватој и произвољној као да је Исус ма каквим потајним путем идеје своје црпио ово пз науке персијанаца ово из талмуда, т. ј. извора од христијанског постања познијих. Међу тим за објашнење постененог образовања идеја Христових Ренан нам и то још саопштава , да је Исус за неко време учеником Јована Крститеља био, и да је под значајним упливом овог стајао. Но како, пита се, не налазимо ми код крститеља ни најмањег знака оних узвишених идеја, које науци Исуса Христа искључиви његов васионски значај дадоше? Шта више, писац овде и не стара се, са своје посматрања тачке разјаснити, како је Исус од простог ученика Јовановог прорицатељ оних истина и тежња постао , које по сопственом писца признавању „коренити преврат" у духовном животу човечства причинише ? (свршиће се.)

У ДРЖАВНОЈ ШТ АМПАРИЈИ.