Сион

671

рекао јуношп богатом: „Наставник, ако добро уради, живи ће. А речено му је: твори закон и слушај пророке" и т. д. Ово и још даље узето је у свему из јеванђеља Матејевог (19, 16—23). Међутим ваља споменути, да Ориген, као строг критичар не придаје важност ни ауторитет овом јеванђељу, него се од њега ограђује, па вели: ко хоће нек му верује и то не ради „укрепљења" у истинитости, него онако — зарад интересантности саме ствари. И то није никакво чудо, јер он знајући да се оно у многоме подудара са нашим јеванђ. Матеја, опет је тврдо уверен, да то нпсу аностодске речи „почем оно дпше у миогоме гноцистизмом. који је у II. веку, почео се јако распрострањивати." Из овог се јасно видп , зашто ово јеванђеље Матејево, које носи назпв јеврејског, није при канонисању осталих књига св. писма, ушдо као нодлино јеванђеље Матејево. И ако га нису сматради баш у свему као неистинито (апокриФно), опет га нису сматрали ни као истинито. Онп су га уврстили у онај ред књига, у који су још у самом почетку ушле тако заане ноду-апокриФе као: посланица Јакова, Јуде; 2, и 3. посланица Јованова, пастир Ерме, апокалипснс Петров, посланпца Варнаве, апоколипсис Јованов и ово јеванђеље Јевреја. Најпре се мислило, да је оно баш право јеванђеље Матејево; доцнпје га није ни постојало, па тек најпосле дознало се да је Матејево, само искварено јеретицнма. То се даје лако увидетн, кад се само сравни наше садање еванђеље Матејево са овим исквареним, које много наличи на оно прво, — ориђинално еванђеље Матејево. Тако н. пр. у оном екземплару, што га је нашао Јероним код веријских назорејаца, има млого места, која се у садањем јеванђ. Матејевом никако не читају, нити их има. Тако, при опису крштења Исусова, у њему се каже: „и било је, кад је Господ излазио из воде п сав источник (Јонв) Духа светог сишао је и отпочпнуо на Њему и рекаому: Сине свпју пророка. Ја сам те чекао да дођеш п био сам с тобом, који ћеш на веки царовати." Ово је на сваки начин искварени текст Матејевог јеванђеља гл 3. сх. 17. Ево још једно место, кога сасвим нема у садањем јеванђ. Матејевом. Одма после оне горње пзреке, Јероним наводи из њега даље: „говораше мати божја и браћа његова (Исусова) њему: Јован крститељ крштава у пме опроштења грехова, — хајдмо, те да се п ми крстимо. А он им је одговорио: ја нисам ништа згрешио, па да се морам крстпт." и т. д. 0 јеванђељу, што су употребљавали евионејци, св. ЕпиФаније