Сион

683

ства небесног, и радоваше се кад нм деца доспеше у царство небесно, иа ма то било и путем мучеништва. Мати св. мученика Маријана сматрала је себе за сретну, што је могла сина свога целивати. Еад је уиравитељ Публије хтео од Хришћанства одвратити св. Фелицитату ставив јој пред очи њених седам синова и муку, која их очекује, одговорп му она: „моја ће деца живити, ако се сачувају од идолопоклонства, а у протпвиом случају пропашћеду за навек. Сажаљење је твоје безбожно, милосрђе жестоко. Децо! погледајте небо, тамо уприте очи ваше, јер вас тамо Христос са светима својима очекује. Борите се за душу вашу и покажите свима какојако свог Спасител.а љубите." При том не можемо мнслити, да је код хришћанских родитеља у подобним случајевиме ослабила природна љубав к деци. Но што је силнија та природна љубав била, тимје већа и драгоценија жртва бала, што ју они у мучењу деце своје Богу приносише. Послушајмо глас материнске љубави св. Перпетује, која је за веру у тамнпцу бачена била и после мученичку смрт претрпила. „Шта ме је највећма болело, то је — растанак с мојим дететом. Неколико дана провела сам у горким мукама, но кад ми допустпше, да дете моје у затвору код мене држати смем, нестаде у мени туге и бриге, и тамница ми постаде најпријатнији стан, радије сам тамо живила, но ма у каквој дворани." Та природна љубав према деци, неје сметала родитељима ни онда, кад су ови непослушност дечију казнити пмалп. При томе по мњењу св. отаца морали су они избегавати суровост, што се не номпрује са очинском љубављу, и непажњу на узрок греха, којн би се још за времена отклонити могла. 0 овоме говори лепо васеленски велики учитељ Златоуст: »ви учите нецрестано ваше слуге и слушкиње , да кад куда са свећом иду, добро пазе на њу, да од ње каква искра гдегод не падне и сву кућу запали, но учите ви њих, да они с непристојним речма, срамним песмама, рђавим делим&, не баце искру у срце вашег невиног сина плп ваше невпне ћерке , ге би тако изгорео сав дом божји." Љубавп родитељској одговарала су деца с љубављу спојеном са пуним уважењем тако, да су за љубав родитеља живот свој на коцку метала. Бедни, болни и остарелп родитељи налазили су у деци својој крепку помоћ и потпору. Оној пак деци, која су заборавила на обавезаност и дужност своју према родитељима, претише црквени оци и подсећаше на страшни суд божји. „Сине! — вели св. Амвросвје, — страшио осуђујеш себе, ако матер твоју забора-