Сион

722

кси, дко /иои оученицм есте, дфе лкжоке и/илте лкждг. собого, рекао је Исус Христост у посдедњој опроштајној беседи ученидима својим (Јоан. XIII. 35). Отче сеатуи соелкди и^г ко има твое, ихг же ддлг еси лж^, дд еси еднно к^дг(т2, дкоже ту во Л1н1г, н лзг кх тек^, дд и тж кг нлсх едино в^д^тг (Јован ХУИ. 11, 21). И заиста живо једињење , узајамна љубав и удружење бида су увек најодличнија својства релиђијозног хришћапсеог живота у славна времена његовог развитка. 0 првом друштву хришћаиском, које по силаску св. Духа састави почетак хришћанске цркве у Јерусалиму, свети описивач апостолских дела каже овако: „у дружине верујуКих беше једно срце и једна душа, и нико ништа од свог имања не називаше својим, но све у њих" беше оиште. Међу њима не беше ни једног, који би ма у чему нужду триио, јер сви, који имађаху земаља или куКа, иродајуКи их , цоносили су те новце и стављали их на расиоложење аиостолима, те ови делише од тога свакоме колико је коме требало за оистанак. (Дела IV. 32, 34. 35.) И заиста, чудан призор представљаше то најсавршеније сједињење првих хришћана — сједињење у духу па и у самом спољном животу — у средини онаквог друштва незнабожачког ијудејског, исквареног, развраћеног, грубог и себичног, где се сваки бринуо о својим само користима, те тако гњавио и гњечио другога, а и сам то исто трпио од других. А међу тим у цркву хришћанску, од како се ова започела, видимо да ступају људи, који не само не беху везани никаквим личним узајамним интересима, већ шта више и такви, који један другог нису ни познавали и који су били пореклом из разних крајева и разних народности. Јер у Јерусалиму при оснивању хришћанске цркве беху и слушаху апостолску проповед ПарИани, Миђани и становници Месоиотамије, Јудеје и Каиадокије, Лонта и Азије, Фригије и Памфилије, Мисира и делова Ливије, они што ирииадаху Киринеји и Ју-