Сион

746

жени Августин у својој „Исповеди" неје нашао доста речи, којима би нацртати могао шкодљиви утисак, што га је позориште на њега учпнило, док се сам неје обратијо и своје једноверне скдањати од нодобнпх опасиости отпочео. Ту шкодљпву страну позоришта врло живо слика Лактанције: „Ја не знам, пише он, где је већа наравствена поквареност — на позорници, иди на позорници света? Глумци говоре у својим стиховима о љубави .... И што су красноречивији они, који измишљају подобну лудост, тим већма хвалб им лепоту језика. Жалосне игре представл>ају смртоносне ударе, и под покрпвалом игре упознају их са гаднии преступпма. А шта да кажем о глумцима, којих се вештина састоји у том, да што боље повреде морал ? Песмама својим уче они свему неваљалом, и показују како треба да се то у самом делу оствари, што они завију у шалу. Шта ће радити младићп и девојке, кад впде, да се такове стварп без стида представљају, и како сви на њих пажљиво гледе ? Тим млади људи сазнаду, да могу и они то чинити, те пођу за рђавпм делима, која су на позорници видели. Сваки бира начин, који ком сполу приличи, и смешећи се одобрава га тако, да се порок отпочне гњездити у срцу му, и он се сваки пут поврати пз позоришта кући све гори и покваренији. И не само младићи и дечица, који не треба да се тако рано упознаду с пороком, но поред њих кваре се п старији, који бп се пмали стидити греха." Нри свем том било је људп и то не мало, који су посету позоришта бранили. Нротпв такових људи устаје св. Златоуста овим речма: „Шта ми говориш: ја не гледам то из похотљивости ? Чим ћеш то доказати? Јел твоје тело од камена или гвожђа? Ти си у човечије тело обучен, које се пре страшћу разпали, него ватра сламом. Па шта дакле да кажем о позоришту? Често се деси, да ми дођемо у неприлику, кад се само на пијаци са женскима сусретнемо; а ти седиш на иовишем месту, испитујеш велпко кретање страсти, гледиш женску с распуштеним власима, како се телом по вољи окреће, како је сјајно одевена, њежаа и прпвлачећа, како се овамо и оиамо клања, да се свнма допадие; па можеш ли рећи, да те се оиа нимало није коснула? Може бити да је баш у ствари твоје тело и оиет велим од камена или гвожђа? Зар ти ниси чуо шта Соломон вели: „може ли ко огањ метнути у недра, а да кошуље не запали? илп ходити по жеравици, а не оиећи табана? Тако је иечист и онај, који иде мени туђој... 0 да непристојног дела! Лав, курјак и други дивљи зверовп бегају од ловца, кад их стрела његова хоће земљи да обори; а човек одарени умом, кад