Сион

4

беседа иа бо^ит^ 1874. год. 1 ) Н тн Кнтдееме ^енде годовд, ннуннт . же меншн еен ко клдднкдхђ Јвдокмућ, н^т. теке ко 1цндетт. кождк нже »плсетт. дгодн мод нзданкл (Мих). Тамо далево иза наше отачбине на југо-источној страни света, тамо далеко преко сињега мора и у другом делу земље налази се сада малено, али некада важно и знатно местанце у прекрасном и дивном пределу између узвишених брежуљака и кривудајућих потока — Витлејем, место у коме се Г-од наш изволио као невино детенце на данашњи дан родити, ради спасења свега човечанства. Но да би нам повест о рођењу спаситеља нашега и месту његовога рођења јаснија била , вратимо се за часак стотинама година назад у она прастара времена, кад оно Израиљци бејаху робови силнијех Фараона мисирских. Роиство дакле Израиљаца и тегоба њиховијех мука, бејаше тако ужасна, да горки вапај њихових душа дотужа и самоме Богу и он им посла избавитеља у лицу Мојсија, који њих ослободи тешкога робовања мисирског и поведе у земљу обећању, али њему самоме небеше суђено и да их уведе у исту земљу, јер он издахну на међи земље ханаанске. Његов прејемник и војсковођа Израиљски Исус Навин уведе Израиљце у земљу ханаанску, освоји је и раздели ново-добивене земље народу по племенима 12. синова Јаковљевих, те тако по тој подели град Витлејем постаде својином и главним градом племена Јудиног, град Давидов. Пресвета дјева Марија мати Г-ода нашег бејаше по пореклу од царскога рода из породице Давидове, а живљаше у маленом пределу земље Израиљске у Галилеји у незнатној варошпци Назарету. И тада, када се већ бејаше навршило време, да се Божије обећање и пророчка предсказања о рођењу спаситељевом испуне, и кад по овоме пророчанству Јаковљевом: „Неоск^д-кетг кндзк. отх Мди и кожди отх чреслг его, дондеже ') Говорио у Крагујев. цркви свеш. Ј. Марковић.