Сион

5

пршд^тг отложсннла ел^" неуправљаху више Израиљдима владаоци из племена Јудина, већ над њима владаше велики и силан народ римски, који им поставио бејаше за цара свога удворицу Ирода. У то дакле време бејаше наредио силни ћесар римски Август, да се сав народ његове простране државе иопише, дакле и народ израиљски; а да би то пописивање ишло лакше, заповедио је да се народ израиљски попише по племенима и да сваки иде у најглавније место свога племена. На заповест тако силнога ћесара похитило је сидество света и старо и младо и мужко и женско и велико и мало у град Витлејем, да испуни заповест свога цара. Тако и нресвета дјева Марија као ћи Давидова, и ако у утроби својој носаше цара над царевима, цара небескога, иокоравајући се заповести цара земаљскога, дође у главни град свога нлемена Витлејем. Витлејем дакле тада постаде иеобичан, живостан, пупољудан, а мноштво света неимађаше ни места, где би се у њему склонити могло. Међу таковима бејаше и ираведни Јосиф и пресвета дјева Марија, која му беше поверена на чување. Тпха ноћца бејаше већ у велико разастрла своју тамну копрену над Витлејемом и околином му, на плавоме и чистом своду небескоме трептаху сићане звездице, као милиони упаљених кандиоца небеских, а иун месец са својом бледом светлоћом величанствено корачаше по пространом шару небескоме, доле на вемљи у немој тишини ноћној чујаше се кроз долину Витлејемску тихо жуборење нотока, иотока онога, на коме некада Давид стадо своје нојаше и одмараше, а Витлејем, пунољудни Витлејем бејаше се већ давно утишао, све што бејаше у њему живога спаваше у дубокоме сану, нико не помишљаше, да ће се ове ноћи испунити велико и важно пророчанство, нико п не сањаше, да ће се ове ноћи родпти спаситељ овога света, родити Богочовек, који ће својом божанском науком нрепородити овај свет. Само пастири Витлејемски који чуваху стражу око свога стада, бејаху будни