Сион

29

II.

Политичко и умно напредовање Српскога народа десило се баш у оно време, кад је Бугарска, за време Јована Владисављевића (1018) подчињена била Грцима, у ком је стању и остала све до Асена (1186). Управо за то време пође Србима за руком, да под Немањом 1159 године оснују своју самосталну државу, која је донде бида раскомадана на више делова. Узвишење иолитичко припомогло је и дрквено-религиозном развијћу у Србији, која је доцније била центар свом словенском југу. Одатле се управо и почиње српска црквена књижевност, као рад чисто народни. Од свршетка XII в. па кроза сав XIII. XIV. и XV век, Србија је била средиште књижевности словенске, а клонулој Бугарској наследница, како у државној, тако и у књпжевној величпни тога времена. Доцније кад је Сриска држава малаксала, овај умии рад пренесесе са југословенских земаља на Русију, од које они п данас у црквеним одношајима млого зависе. Одма, чим је св. Сава измолио од грчког императора самосталиост српске јераркије и цркве, одпочиње се жива радња у српској цркви; — почиње се преписивање, састављање и превођење црквених књига у Србпјп. На овом пољу највише је радио сам просветител. србски, који је њу потпомагао не само у црквеном, већ и у политичком одношају. До њега, не може се ни замислити о каквом озбиљном раду у српској цркви, која је с религиозне стране изложена била разним неприликама и пливала у хаосу верозаконских појмова и обичаја. Пошто је народни елеменат завладао у цркви српској и јереси, које су дотле биле, истребљене и из корена поништене, настало је било боље време и паступише повољпије прилике за умни и религиозни развитак српскога народа. Ми ћемо овде да прећутимо живот св. Саве, јер он је сувише познат у нас, него ћемо место тога, да наиоменемо она места, одакле се у оно време писала и ширила црквено-религиозна књпжевност код Срба. ( наставиђе се.)

статистич^и податци о стању рус^е цр^ве за 1873 год. На крају нрошле годпне Обер-прокурор св. синода руског поднео је статистички извештај свој за 1873. г. о руској цркви у коме се находе