Сион

јента, који га има у рукама. Издао га је на свет Копитар у Бечу 1836 године. г 2, Асеманово јеванђеље (Сос1ех АззешапЈапиб). Издао га је на свет др. Фрањо Рачки у Загребу године 1865., а налази се у ватиканској библиотеци у Риму, куда га је донео Асеман из Јерусалима 1736 год. Овај је рукопис истога века са најстаријим ћириловским рукописом, Остромировпм јеванђељем ако не буде и старији." У новије време издато је Факсимиле (снимак) с ФОтограФије у Русији под назвањем „Сихајски кодекс јеванђеља." Тамо има и грчки превод. II. Ћириловски. 1, Остромирово јеванђеље, најстараји споменик старе словенске књижевности, који је нађен у Русији, и знатан је ио томе, што се изучењем овога споменика, најпре започело изучавање старога словенског језика. Рукопис је писан у Новгороду од ђакона Григорија 1056 -57 за посадника Остромира. По њему је и ово јеванђеље добпло име Остромирово. Издао га је у свет Востоков 1848 године„2., Ремско, управо Сазово-емауско јеванђеље, зове се „Ремско" по томе, што су се на њему у Рему (Ке1Ш8) заклињалк Француски краљеви о крунисању. С тога су га Французи прозвали (;ех1е с!и засге. „Сазово-емауско" зове се по чешким манастирима: Сазови и Емаусу (у Прагу), у којима се — у првоме XI., како неки држе, а у другоме XIV. века — употребљавало у цркви при служби. Издање је сојно (1843 године у Паризу), а издано је о трошку цара Николе; друго је издање у Прагу 1846 год. „3., Суирасалски кодекс, назван по православном манастиру Суирасалу, у Галицији. Издао га је Миклошић у Бечу 1851." Ово је у главноме стара словенска књижевност, која је, преласком из Паноније, ударила темељ народној књижевности у јужних Словена. Као што је са свим природно, она се у веку релнгиозном, кад је све обраћено било на утврђење и шпрење вере, није даље помицала од свог богословског и црхсвено-обредног правца. Овај правац, који је био први и најглавнији почетак словенске културе, дуго се одржао и био је од неизмерног утицаја не само на карактер, већ и на цео социјалан живот словенског народа. С променом религиозних убеђења, изменуо се и сав политичко-економски правац у животу словенских народа. А у Срба он је створио и нову епоху политичког живота.