Сион

22

Створивши српску народну дркву, св. Савва уздигне достојанство српског владаоца од „великог жупанства" на „краљевство": „Вас има много" — рекао је Св. Савва на државном сабору у Жичи — „жупана великих и малих, па као што је архијепископ над свима епископима и глава српске цркве, тако треба да је и српски владалац над свима жупанима и кнезовима ," па свога најстаријег брата венча за краља. V. Протече две стотине година владе династије Немањића и градови — манастири прекриле земље српских племена; српска вера ухвати дубоко корена у народу; она га духовно препороди и уједини, а Србија постане најмоћнија држава на истоку. Самосталност духовна створи српску књижевност, а самосталноет државна пронесе славу имена српског. И кад на чело српске државе стаде даровити и силни Душан, с правом је могао говорити: „Вазљубљени кнезови и војводе! на коју ћемо страну: да-л' на Грчку или Алеманску?" И опет: „подигао сам краљевство на царство и архијепископију на патријарштво. ... И са збором српским зацарих се и поставих патријара." После овакве снаге и јачине, од куд дође пропаст српске царевине? То је питање тако важно, да га муком прећи неможемо. VI. За време жупанијског доба, свако је племе унутра, што се тиче општинског и домаћег живљења, било са свим слободно. Није било ни сталешких разлика, ни повластица, већ су сви били равни , по уобичајеном племенском праву. Мач „крвнине" и „крвно коло" подједнако је било над свачијом главом: суд је бијо један и то народни за све. Задруге и мобе ујемчавале су свакоме обстанак. На зборовима су представници задруга биле кућне старешине. Робства није