Сион

23

било нити могло бити, јер крв пдеменска није могла допустити, да чдан њиног рода у самоме истоме пдемену и братству ро%,је. Кад се пдемена уједине у једну државу, онда пдеменски жупани, кнезови и погдавице постану Феудади т. ј. господари жупа и покрајина са насљедним правима, и на место народњег представништва, ови господари, под именом вдастеда и вдастедитаћа, заједно са вишим свештенством, које је било вдастедскога рода, постану иди по положају или насљедни преставници народни и законодавци. Остали народ изгуби свој пређашњп значај и од тога доба, ми га познајемо, под именима: „људи црквени,"' „људи господарски," „жупски," „људи крунски." Са тим је престадо и право народног жупанијског представништва, па наравно и народњег збора. С тога и читамо у законима онога времена : „Овај законик издан је од државног (не народног) збора, с патријархом, свим архијереима и црквеницима великим и малим и мном краљем или царем и свима властелама државе мадим и великим." За пређашње народне зборове вели се: „збора себарског да нема. Ко се усуди да скупи збор, да му се уши одјсеку и спали" под^кочТе." „Ако убије вдастелин себра у граду, у жупи, да плати хиљаду иерпера. Ако убије сеОар властелина, да му се обе руке одсјеку и да пдати .Т. перпера." Види се да је народ не само био изкључен из утицаја на државне посдове, него се начинпда провала и неједнакост пред законима и у самоме народу. Чак је бидо забрањено женити се из другога сталежа. А што је бидо најгоре, властела као законодавна власт уништи народу право суђења; вели се: „да спахијски људи више не врше никакве државне дужности, него само да служе (спахију) ; да им (спахија) суди и да им нико ништа несме заповедати осим (снахије); осдобођени су од свију државних терета и дација и ослобођени су од војске." Наравно да се у оваком стању није могда развити нп народна трговина, ни производња, ни индустрија, ни сло-