Сион

40

напут свађама и распрамакоје се између свештеника и народа због постојеће тариФе порађају, осигурати свештенике са стране материјалне, и натај начин прппомоћиим дамогу дужностисвојевршитикако треба, уместо раздора воспоставити љубав између свештеника и народа, то је очита корист како за свештенике тако и за народ; а то се, како ми схваћамо, нпчим неда остварити, него систематичном плаћом. Дакле је ли могуће да наш народ неће допустити овај начин плаћања, као по све нужан услов за његов бољитак и његово напредовање ? Зар је наш народ тако глуп и неувиђаван, те да несхвати како његови собствени интереси ишту да се свештенству према садањем времену и садањим приликама помогне ? Ми сматрамо да је наш парод свестан и увиђаван, па С тога и велимо да нема смисла ономе говору комесије којим се наговешћује да се неће сисгематичка плаћа само с тога, што ово неби тобож народ на скупштини одобрио. Шта више ми велимо, да се овим његова увиђавност можда и неотично побија. Кад народ допушта да се толики грдни — „деФекти* који се по јавним касама одкрише, за љубав мира и спокојства његовим знојем попуне, онда је извесно, да би народ драговољно пристао на систематичну плаћу, само ако не би се од кога другог повукао на супротну страну. Напоследку пак дао или недао систематичну плаћу, комесија нити је позвана била да то решава, нити је требала с те стране сама себи опозицију да прави, и тиме стање свештеничког побољшања отешчава, па чак и немогућим чини на начин систематичне плаће. Она је требала да предложи онаки начин за побољшање стања свештенпчког, какав би могао уздићи ово стање до оног ступња, до ког треба да је уздигнуто; па ако би народ то допустио, он би тим самим подпомогао унапређење свог сопственог интереса, — а ако не би хтео допустити, огрешио би се сам о своје интересе, и био би одговоран и пред Богом и пред потомством, јер би осведочио да је сам виновник што се морал губи, а зло нагло шири и распростире међу нама. Да ли је пак комесија могла а није хтела то учинити, или је хтела а није могла то учинити, него се је морала заклонити за народ, то је тајна, која кад тад мора бити јавна; но коју би ми желили што скорије знати. 2. Други узрок, кога комесија у своје оправдање наводи, вели: „Кад би се дала систематичка птаћа свештенство би одтргнуто било од народа и народ од свештенства*.