Сион

59

Од правих српских ппсаца посде пропасти Српске државе: Патријар Пајсије (1614—1640) једити је, који засдужује ово име. Он је написао: „ Житије цара Уроша" и „Повгстћ в крд!)«", о праведном СтеФану Штиљановићу деспоту српском (| 1515.). За житије Уроша може се рећи, да је доста верно и потпуно, јер писад је, као што ГпљФердинг вели, имао при руци доста ваљане изворе из којих је црпео #акта о животу младога краља. Григорије граматик, за ког се не зна кад је живио, описао је жинот Драгутина краља. Гаврил кадуђер атонски. И за н>ега се незна кад је живио. Он је превео с грчког уставну статију о сдужби над умрлима о Ускрсу. Уз ове ориђиналне списе, треба споменути још и једно писно иатријара Арсенија IV., које је садржине дидактичке. Оно је писано по случају раздора и гажења закона црквених код идемена: ЕЖ6 ЈЈОКК 06 ИнВШнЂн Н дрОП1Ш1|Н Н К8УН н ннперн Н КбХОПЛВ.шћн н Урнл Горл Н прнморснд СТрДНЛ, Н ННЛ ОКрбСНЛ НДСМСНЛ, 6Ж6 МЕрбТЛГОТ С6 ВО Херцегокннн. Из њега се још дознаје и једна врдо жалосна појава за тадашње српско свећенство. Патријар, забрањујући у тој својој окружној посданици вернима, да не држе ио две жене, нити да жена, код жива мужа, узима себи другога, што је — види се — у оно време чешће бивало, обраћа се посде поповима, па им вели: „и ви попови, немојте такве безаконике венчавати; ако се који поп нађе, да је такве безаконике венчао, или ако какво зло учини поп, д а му се удари 300 штаиа! и да плати 50 гр. па онда да се одлучи заједно с безаконицима'" Оваки појави одиста вређају и хришћанско осећање и човечност, а могу се извинити само тадашвим станем ствари у турској царевини. Као особиту врсту књижевности старога доба, споменућемо најзад и Зборнике, који се појављују још у XIV. веку, а нарочито се умножавају у XV, XVI. и XVII. веку. У руској књижевностп опи су добили разна имена. У љима се налази као у енциклопедији нашега времена, све што се читадо, писадо и изучавало у старо време. Писци су из разних књига, овда и онда, и у своје зборнике писади оно, што им се свидело. Отуда се у њима често налази поред црквених чданака, богословских тумачења и бедежака, и еасвим светских ствари. Сад их се доста налази по библиотекама; а кад се као што ваља изуче, моћи ће дати добру грађу за потпуно познавање духовнога правца старинске просвете српске,