Сион
58
Константин философ костенски, (иначе граматик). Оинијебио рођени Србин. За време Стевана високог иоручено му је било да нанише Ш књшу о словенском језику (граматику)." Три године после смрти Стеванове, ио поруцп српског патријара, написао је Живот Стевана високог. Црноризад Никита Лав, по назвању филолог. Живио је у првој половини XVI. века. Његов књпжевни рад, припада руској литератури. Још док је у Србији био, по поруци од некога, написао је: 1, Похвална слова кн. Жихаилу Чејониговском. 2, Два иохвална слово Зосиму и Саватији соловецком. У Русији се славио као ваљан п одличан проповеднпк, а то је знак да је у Србији, за време незавпсностп бпла вештпна проповедааа тако јако развпјена, да је и другима могла давати учитеље. Осем Никите било је и других одлпчних радника на овом пољу. Такав је био: митр. Цамблак, кога смо мало час споменули. Кииријан (Србин). о тиш ° Ј е У Русију 1378, а умро 1406, као мптрополит кијевски. Руски историци не веле за њ ни мање ни више, но да је он арви на ново иодигао замрлу иросвету у Русији. Дошав у Руспју — као и сви остали, који су тамо онда ишли — донео је мноштво црквених књига, а и сам је писао и преводио; скупио је : онпс сабора у Руспји, написао је многе жпвоте руским свецпма, скупљао законе и писао некакав љетопис руски. За Кппријаном се сппмпње славни Пахомије логотет, такође ваљан проповедник. Отишо је у Руспју 1460 г. Он је по заповестн новгородског архијеп. написао многе црквене законе и животе ■ руских светаца. За Пахомијем долази: Јеромонах Исаија светогорац, којијеотпшао у Русију 1517, а вратио се у домовину 1519 год. Ово смо узгред овде споменули једино у тој цељи, да се види од колнке је корпстп била српска црква Русима у оно тешко време кад су они тек се опростилп монгола и варварске силе. С тога данашњи поклони што пх Русија чини подјармљеним словенима, само је братска одплата за услуге чињене ној у своје време. — Што се тиче рада на проповедничкој књижевности, ту су руски књижевници већ осветлили, како су словенски преводи или прерађиванп или према прилпкама дотеривани. Да су се црквене беседе радо читале међу старим духовницима нашим, види се по томе, што се оне, нарочито беседе св. Јована Златоуста, врло често налазе, и на сву прилику би ће, да су више пута с ориђинала превођење.