Сион

57

и евднЛелнстћ. 11о мнењу пок. П. Ј. ШаФарика, имауњему места тако преведених, која сведоче, да је то особити иревод јеванђеља, сасвим други од иознатог иревода. Данпчпћ (у предговору) наводи важне раздоге, по којима тај рукопис није писао србин источне дркве него патарен, асадје, вндевшп и бољонски рукопис, уверио се, да их је оба писао Хвдлћ крвстн-бнннв, који се на бољонском рукопису потппсао. Овде ћемо споменути још и два требника сриска из прве подовпне XV. в. о којима се јавља у Гласнику XX. — Кад је патр. Никон, (руски) слао келара тројицког манастира Арсенија Суханова на исток, због ноправљања црквених књига, он је однео у Русију и ове књиге. Важне су с тога, што се у њима налазе две молитве, којпх у осталим црквеним књигама нема, а морале су постати у Србији. Прва је молитва: кад долази владика у јеиаркију; а друга: ио случају кад навале неиријатељи (на Србпју). Десиот Стеван високи (1389—1427). Српски љетописци говоре. да је он многе књиге превео с грчког језика. 0 самом њему говоре, да је био просвећен и целомудрен. Написао је мало реторско »слово љубави" и „мудрост и пророштво", која су написана доста тајанственпм стилом. — У једном рукописном апостолу, нађеном на Атонској гори, говори се да је он преписан с добрих пзвода старих иреводника ресавских, који не имађаху никаквијех иорока (7178=1660). Који су то били стари преводници ресавски и кад су се појавили њпнп добри изводи на свет? Иод чијом је заштитом и руководством била ова црк. књиж. српска, која има можда онако исто значење, као и »бугарски преводници Охриде?" На то нам најбол.е одговара ово: на реци Ресави, налази се манастир Манасија, који је сазидао Стеван високи, син кнеза Лазара. Успомена о лепоти и важности овога манастира, остала је у народу као пословица: „призренске цркве патос и Дечане; пећска припрата, бањско злато и ресавско иисаније не налази се нигде." Да ли је што остало од тог мноштва књига, сабраних у Ресави његовим ктитором благочастивим .,књиго-љупцем" деспотом Стеваном, — о томе се до данас још нпшта незна. Свакојако, рад деспотов у овој ствари био је значајан. Из свега се види, да је Стеван, у ново-сазиданом манастпру сабрао учене пноке и као зналац грчког језика трудио се да црквене књиге исправи, допуни и изнова преведе. Још се зна, да је он и Љествицу Св. Јована превео. Љествица Атанасија Монасса, писана на сву прилику XIV. в. На њој има запис да је бида својина митрополита призренског-