Сион

Кад би само по једној књизи судили о карактеру целога народа сриског, онда за Србе не би резултат био најповољнији. Лицемерство и реторика, какву су само византијцн могли нмати, иотпуно се оличава у „Сказанијама" Даниловнм. Он је написао којекаквих 9 животописа српских краљева и архијепископа, нуни нанегиризна лицемерног и препуаених хвалама. А осем овога. „ он је саставио и изнашао многе књиге, којих ире њега није билоникако"; али осем „Родослова" ни једна друга није нам позната. Монах Исаија. Ово је онај старац Исаија, који је носредовао прн измирењу патријара Цариградског са Србијом. Год. 1371. ио молби и иоруци митрополита серезког Тодосија, он је нревео дела Дионисија Ареопагита са толковником св. Максима. Пре тога је преводио и још неке друге књиге, али нам оне нису познате. Глигорије монах Хилендарскп, који је живео у време високог СтеФана. По поруци игумана манастира, он је превео Љетонпс Јована Зонаре, кога он зове „Паралипоменом Зонариннм" у скраћеном облику. Григорије Цамблак. Најпре је био игуман дечански, а доцнпје митрополпт кијевски. Ово је био одвећ плодовити писац, јер се сиомиње н као писац српски, бугарски и руски. У Србији написо је1, Жнвот СтеФапа Дечанског, 2, Извешће о пренашању моштију Параскеве трновске из Бугарске у Србију, а уметнут је у „Житију" Параскеве т.рн. патријара трновског Јевтимпја. У једном рукопису народне библиотеке у Веограду, находи се „Живот пренод. Ромула нустињожитеља", за који се мисли, да га је писао Цамблак, али се на сигурно не може рећи. Ђенедикт, јеромонах атонски. Он је год. 1426 превео с грчког беседе Јована Златоуста на књнгу бптија. Особито је важно из овога времена Никољско јеванђеље. Оно је нађено у ман. Никољу на левој обали Мораве под Колубаром п Овчаром. Писано по свој прилпци на измаку XIV. или у почетку XV. века, а сад се налази у народној библиотеци у Београду. (Издао га је Даничнћ 186 1 год.) Оно је важно с тога што је у њему преписан рукопнс из најстаријег времена словенске књнжевности. Нема сумње, да је оно преписано са глаголите. Оспм тога, у овомјеванђељу, налазе се многе грчке речи још непреведене, које су н у најстаријем сиоменпку, као што је Остромирово јеванђеље, већ преведене. Има погрешака н у самом преводу. С Филолошке стране, Никољско јеванђеље важно је с тога, што је оно најстарија до сада нозната књига српска, у којој нма сдово Л (ђ), као у речи! екапЛелне