Сион

1199; Хидендарски је писан одма по смрти Немање, а Студенички одма посде тога. Ово су нам књижевни споменици неумрдог рада првог оснпвача српске просвете, који је задедо много више урадио, него што ми данас можемо споманицима посведочити. 'За њим додази рукописно јеванђеље грвш 1>н јго С умкош стлр1 .|рд. Оно је писапо око 1200 г. и то је ваљда најстарија црквеиа књига српска. Други је знаменити писац био Стефан арвовенчани. Осем ,житија Немањиног", као његов ориђинадан рад из онога времена јесу: „тринајест литургијских аитања Димитрију Хоматинском архијеи. бугар ." која се заједно с одговорпма овога посдедњега, надазе у минхенској бибдиотеци још не издата. За њих се може мислити, да су преведена и на српско-сдовенски. Доментијан, ученнк св. Саве. Он је био сапутник св. Саве за време његова путовања у Падестину и светим местима. Био је јеромонах Хидендарски и настојатељ карејског скита иди типикарнице св. Саве освећеног. Од свију српских љетописаца за њега се се мисди да је најнепристраснпјп псторијограФ. Написао је: 1, „Житије" св. Саве 1242 год. 2, Живот СтеФана Немање 1264 год. Ово му је најврснпје дедо, премда и у њему као и у свима љетописима српским, има много Фразеодогпје. Тодор, монах хидендарски, назван Граматик, „спани" — т. ј. (глагос; — ушкопљеник. У Карејској типикарници св. Саве нађено је житије св. Саве „сказано преподобнпмг ДоментномЂ инокомђ и презвитеромг манастира хидендарскогг, списано ТеодоромЂ Мнихомђ ." У Мсскви се надази Шестоднев (тумачење како је постао свет). Дедо је ово рађено по грчким нисцима Јованом ексархом бугарским. А преписивао га је по наредби Доментијановој у св. Гори Граматпк Тодор — год. 1263. Одломци јеванђеља сврљишког. Ови се „оддомци" налазе у бибдпотеци срп. учен. друштна, а писанн су у граду Сврљигу (у црнореч. окр. у Србији). Писао их је Костдндник у1л м|1. д ^ окомђ К оненлћ грамдтннв 1279 год. То су два оддомка српске рецензије, и дако може бити, да су пренис са гдагољског ориђинада. Никодим архијепископ српски (1316—1323.). Од њега нмамо Тнннкћ 1€роуслднмћскћ1Н скстдго Слкин нустннежнтеди. За њега он сам у предговору свом говори, да га је набавио из Цариградског манастира св. Јована Претече и с грчкога превео. Међу црквене писце старога доба, можемо уврстити овде и Дпнила II. арх. детописца п сдавног проповеднпка.