Сион

51

могли су извести у бој сто хољада ратника и Словени су били господари Маћедоније и „Тесалска Србија добила је име од Срба , који су је основали" вели ПорФирогенит. Шњима се номире, али тада, вели солунски историк, кад су Словени чували услове мира, онај преоект грчки, коме је била поверена преФектура, оиадне код цара рухинскога кнеза {џгјуа) Первуда, као да замишља зле плапове против Солуна. . . И цар нареди, те га изненада у Солуну ухвате и у оковима пошљу у Цариград. Рунхини и Стримонци узнегодују на тај нечовечан поступак и захту, да цар ослободи Первуда. Цар им обећа , али кад се избави од опасности, заповеди, те убију Первуда. С тога и опет запламти рат у солунској области... За време ратовања Велизаријевог у Италији 536, 537 и 547 год. његову су коњицу састављали Словени ; 555—556 Доброгост и Всегрд — Словени преводили су грчку војску у рату с персијанцима и т. д. С тога и није никакво чудо што — по ТеоФану — Србин из Дарданије већ у првој половини VI. ст. био је император цариградски и то Јустинијан, коме је било име Управда ; рођен је у мест^ Истоку ; мати му се звала Вигленица, а синовица — Љубица. Против ових словенских племена Дарданије, Маћедоније Тракије, Тесалије и Илирика (данашње Албаније) веома су много пута ратовали грчки цареви као противу самосталних држава. Тако је противу њих ратовао Јустинијан Ринотмет између 686—687 г. ха1 таа ЕхХа^пав — и дошао у Тракију. 758 г. цар Констаптин Копроним упадне у Славенију у Маћедонији (таа хата Махедопар ЕкХарппаа т.ј. 8с1аушаз ш Масес1оша) и многе друге сведочбе јасно казују, да ова Славенија није зависила од Грка , јер тек ТеоФан вели 758 г.: „Ове је године Константин покорио маћедонске Словеие (Мак^бопау ЕлХа($1.пао)." Тако тек нам је поњагна она наредба цариградског двора, у којој се казује, како треба иисати зааовести — архонтима т. ј. кнежевима : српском, хрватском, захлумском, конављском, травунском, дукљанском