Сион

52

и норавском.*) Није овде место, да оиишемо границе и гдавна места свију ових кнежевииа (архоитија), а само ћемо напоменути, да ПорФирогенит ставља засебно архонтију (кнежевину иди велику жупанију) Србљију и да истој припадају са својим сопственим територијама Босна, Захум, Неретва, Травунија , Конавље и Дукља и да су у Србљији главна места између остадих Л.есник, сада Лесково од Корче за у Јанину; Црнобуч — још и сада развалине града Бучина између Прилипа и Битоља и т. д. и да јој од источне стране пе одређује границе , а ми знамо , да је срнски кнез св. Владимир Драчки имао своју државу у оним иределима, где је садашњи Арнаут-Београд, а старински Београд и да су и данас његове целокупне св. мошти у манастиру св. Јована код Елбасана и т. д. Бидели смо радњу словенских племена на једној страни, сада да видимо на другој, у Далмацији. Тома архиђакон у историји Салоне прича , да се у почетку VI. ст. настанило у принорској Хрватској некаквих седам или осам словенских племена, под својим жупаиима, кметовииа или лесииа, и латинске становнике скучавали у робске ланце , а оне који се у градовииа крили, дотлен притешњавали, док нису освојили Јадеру и најпосле освојили славни град Солин. „Господар већ целе новоосноване Славеније туде, крене из горских предела противу Солина највећу своју силу —- и коњицу и нехоту. Обседне Солин од свију страна и стане га тући облацииа од стрела, копаља, камења из праћака и честии јуришииа на бедеие и капије градске Солињани побегну куд је ко иогао..." а непријатељи навале, иа бежеће сустизаху, убијаху, робљаху, иљењаху, куће наљаху. На скоро и Солин

*) СопзЂ. рогрћ. II. С. 48.: ујр/оута: есд тоу ар/оута Х.ро($аг1,ад, г<д тоу архоута ЕеррЛш', е^д, гоу аухоута т%г ^а^Лоу/гсл^, п.д гоу ар/о^та гоу КагаЛг/. (конављском). е i д тоу ар/огга гиг Тра/Зоуг<оу. ем гог ар/огта ЈскЛешд (дукљанском). е^д гоу а^/оута Модар^ад 'Етиураф/) ад аутоуд. кеЛ.еуад ек т^ (р1Ло%$1отиг беопог&у тс род тог о 8е1га тог ау/оута гтј^бе. ВоуЛЛа /рУв?} бмоЛбоа,