Сион

53

наиуни се непријатељском светнном, која ннтн штедијаше божије храмове, нити старинске споменике.... већ све у тили часак у прах и пепео преобрати — Тај је дан била велика битка (на копну у Далмадији) .. •— Словени одрже победу; многе хиљаде хришћана падну под њиховим мачем или (западну) у њихово робство... Управитељ далматински тешко рањен Осим латина, победитељи нађу у Далмацији и некаквих нелатинских становника, који се са Славенима иознаду као један народ, једнаких обичаја, једнаког начина живота и једнога језика, иа се с тога стану к њима листом ирилеиљивати. .." Могли би вам навести још необично много примера племенске борбе и међусобне и са странцима, па чак и двобој рашког жупана Бахина са царем грчким Алексијем , али је и овога доста , па да се из ових најкраћих и најкарактернијих података јасно види , како су и којим начипом словенско-српска племена заузела земље у источној римској империји ; свако је племе имало свога кнеза (архонта); та су сва племена зборила једним језиком, имала једнаке обичаје и нарави ; обожавала више богова, од којих се имена многих очувала у народу нашем и до данашљега дана н. пр. Коледа; Давор — бог рата ; Љеља — богиња љубави и дружбе и т. д. Из староставних књига знамо, да се спомињу „идолска капишта" још у XII. стољећу и таква је идолска српска црква била на ономе месту, где је патриаршија пећска. Свако се племе звало својим особитим свога племена именом, н. пр. Драговићи, а њина земља „Драговитија", или се звало по имену места, на коме се станило н. пр. струмничани, зећани, моравци, а њина кнежевина Моравска Архонтија (кнежевина) са престолним градом Морава, близу Косова, или Дукљанска Архонтија (кнежина) од престолног града Дукље и т. д. Опште им је било почему су знали , да су један народ : језик, обичаји н. пр. слава ; ношиво н. пр. долама ; једна оншта вера; једнаки обичаји при свадбама, годетима, светковинам^.