Сион

бб

да исте књиге са јеврејског на грчки језик преведу. Међу овим честитим старцима беше и ираведни старац Симеон. Ипреводећи књигу тајно-видца пророкаИсаије, он се заустави наоним речима где пророк веди: „еи дђвл ко уреки ^лунетт. н роднтг смнл н нлреуешн ем<{ нмд Смлнунлг." (Ис. 7, 14). Па немогући да схвати ову изреку својим ириродним разумом, хтеде да је избрише и из јеврејске библије. Но баш онда, кад он руку своју приближаваше томе месту св. писма, наједанпут рука му задркће, а до ушију допре му тајансгвени гдас; „недирај то место већ веруј! Ти дотде нећеш умрети, докде недочекаш да очима својима видиш Тога, који ће сеЈ по тим речима, родити од дјеве — Христа Господа/' Симеон се сад покори гдасу неба и од тога доба с поуздањем очекиваше, да доживи остварење тих речи пророкових, модећи се вазда у св. Храму да му Бог опрости за његово незнање и неразумевање свегог сдова његова. И заиста он ево дочека то време, које му беше Духом светим наговешћено. Бог-слово роди се од пречисте дјеве Марије у Витдејему и мати његова, посде 40 дана од рођења, доноси божанственог мдаденца у храм Јерусалимски, да Га, по закону божијем, посвети Господу. И баш у то време, кад Јосиф и Марија доношаху мдаденпа Исуса у Храм старац Симеон, руковођен невидљивом сидом, деси се и сам у храму, и једним погдедом на ово чудно детенце, намах познаде у њему обећаног Искупитеља света , и запламти жељом да га узме у своје наручје. Необична радост сад обузе престарелог Симеона кад младенпа Исуса већ држаше на грудима својима, те с тога из дубљине душе узкдиче предвечном и божанственом младенцу ову трогателну песмЈ, коју посведневно св. наша црква пева, а на име: „Сад одпусти с миром слугу својег, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје спасење Твоје, које си спремио пред лицем свију народа, видело, да обасја незнабошце, и сдаву народа израиљског!" Нама се, истина, бд. Хр. та молитва праведнога Симеона на први ма чини доста чудновата; јер при таквом све-