Сион

80

су штампане већином дрквене књиге, само не надазимо да је ма каква књига штампана у Пећи и то је за дивно чудо! Најстарија је у нашим крајевима наштампана књпга ш^тонхк, који је штампао војвода Зетски Црнојевић у год. 1494. У Русији, први пут је наштампан аиостол у Москви год. 1564. — Дакле за читавих еедамдесет година доцније! Калуђери српски и у овај мах чпнили су своје услуге цркви и земљи, које уређивањем књига, које и самим штампањем и резањем писмена, а највише својом заузетошћу око распростирања пстих. Но највећу су услугу учинили народу и цркви српској оснивачи штампарија, уколико су тиме сачували све драгоцености старе српске књижевности. Пошто Турци сасвим овладају Србијом и народом, манастире похарају и многе попале и забране пх понављати, људе знатније и богатије иоубијају и растерају, а латини се у прпморју оспле, онда престане штампање књига у нашим крајевима. У том Руси навале штампати црквене књиге на преиначеном словенском језику, које народ наш, неимајућн својих, стане куповати и учити се иовом црквеном језику (руско-словенском), и тако мало по мало, пе само заборавп свој црквени језик — онај којим су ппсане иаше србуље — него и омрзне на њ према овоме новом. Ето како су дошле у нас ове црквене књиге, којим се ми данас служимо у нашој цркви. Св. Ј. Никетић.

Г хА А С Н И 1^.

Божидар Поповић ђакон из Гроцке, рукоположеп је 22 Јануара тек. год. за свећеника п намењен по молби за Бунарску парохпју у округу Јагодинском. Никола Божпћ, родом из Београда, а сада учптел. у Крагујецу, рукоположен је 4-ог ов. м. за ђакона и намењен на служење црквп крагујевачкој. НЕ^РО^ЛОГ, Стојан^Цветковпћ свешт. Жабарски у окр. Пожарев. упокојио се 29 Дек. 1874 године. ИзДАЈЕ II УРЕТЈУЈЕ ПРОф. БОГОСЛОВ. АГХНМ. НвСТОр. УДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.