Сион

и деспота Јована, сви други имају у том рукопису један кратак пролог, а други обширну биограФију, а неки и једно и друго. После овог србљака, додази штампан у Римнику у Влашкој 1761. г. Штампао га је арадски владпка Синесије Живковић и то језиком руско-словенским. Осим оних у раковичком рукопису, у њему има и служба Арсенију I. Тај су Србљак и Руси ирештамаавали и нама га слалп, да по вему служимо у нашим црквама. У „србљаку", што га је 1861. г. у Веограду издао в. преосвећени г. Митрополит Михаил, много је умножен и попуњен србљак рпмнички и московски. Попуњен је двама акатистима и синаксарима, и новим правилама за неке српске свеце — међу којима је и Јевстатије I. 1 ) На измаку XV. столећа, допрла је и до Срба вештина штампана књига. Први оснивачп штампарија били су: Ђурађ Црнојевић војвода зетски и Божидар ВуковиК из Подгорице. Да би сачувалн старе књижевне споменике, које су турци грабили и палили, у првим српским шпампаријама (у Мљетцима и Црној Гори,) штампане су искључиво црквене књиге, што служе за богомољу као: исалтири, јеванђеља, апостоли, литурђије, требници, часловци, октоици, пентпкостари, триоди, србљаци и т. д. Све ове књиге нису штампане на једном месту. него по свима, где је било пггампарије. Тако у м. Милешеву, штампан је 1637. г. „Октоахв" и „Псалтир" 1554 и 1557. Некакав Стефан со града Скадра , штампао је 1561 г. у Мљетцпма „Триод поснп" , а год. 1563. „Пентикоетар" вћ ст|>јнд,хк мдкедонсшда кк отћусство скендерн. Осим ових, било је шгампарија и у Црној Гори на Цетињу (1494), у Мршкпној цркви, у Горажду, вћ соЕнтелн рвинџЋн (Рујну у нахији Ужичкој г. 1529), у Веограду (1552), у Скадру (1493), и у Трговишћу (1512). У свпма ') Ово су сви српски свеци, који по реду светковања у дрквеној годинп (од 1. Сеп.) долазе: арх. и патр. Јанпћије, Стеван првовенч., Стеван Штиљановпћ, Стеван Високи, арх. Арсеније, краљ Милутин, Стеван Дечански, цар Урош, Јанпћије Девички, деспот Јован, архијеп. Данпло, архјиеп. Јевстатије, св. Сава, арх. Максим, арх. Сава II. Симеон мироточиви, Василнје из Острога, арх. Никодим, Јован Владимир чудотворац, цар Лазар, патр. Јеврем, мајка Анђе.шна, а 30. Авг. слави се сабор свију српеких просветилаца и учитеља. Осем ових, изгубио се спомен Глигорнју арх. из м. Куманпце с реке Лима, 'Бурђу Кратовцу, Јовану Прохору, Гаврилу и Јовану Сардапапољском, која су четворица жпвела пре Немање, и Петру Коришком.