Сион

95

Но деси се, да се прота Стеви јако разболе брат у Драгаљевцу и позове проту Стеву као свога. брата на последњи разговор. Прото дође. Дан-два док је он био код брата, у том дође и ваведење. И ја бејах дошао цркви да се причестим. Света из оаоднпх села такође је било доста, а богме беше ту и 1(3 свештенпка. (Ви знате да амо владике не дају по много нурије, а и цркве су редке, те с тога при овој цркви има тако значајан број попова.) Кад се сврши богомоља и народ причести, онда прота Стево одвоји до 80 одабраних п првих људи из ове околине, а ггозва с њима п тих 16 свештеника, па им иоче лепо п раздожно говоритп, да је већ време да одпочну грађсње и цркве и шкоде. Није он изговорио ни десетак речи, а све из гласа повика: „хоћемо, хоћемо!" У претресу п разлагању имућних домова, који ће новцем прппомоћи, отпадоше 500 кућа, а остаде хиљаду. На ових хиљаду кућа разрезаше по 10 дук. цес., те тако записаше на ту цељ 10.000 дук. цес. Сви ови новци да се покупе за две године а темељ цркви да се положи на Петровдан. Црква да буде од печене цигље и камена, а тако исто и школа. Школа да буде двокатна, како би на другом спрату било квартира за три учитеља, па и за ученике. Прото Брчански изљуби се ту са свештенством и народом, честита им рад, кога већ предузимљу и отиде својој кући у Брчко. Но тек што друго јутро осване, долете од једном 10 заптија у Драгаљевац и као бесомучни запитају „гди је прото Брчански?" А ко оправи ове заптије и за што ? Нричају људи и то наспгурно, да их је дотичним путем оправио прото Бељински. Јер овај како чу да је нрото Брчански у Драгаљевцу одма закључи, да је он морао тамо доћи, да што кује противу њега и противу владике Дионисија; па с тога брже боље телеграФише с кајмакамом паши и владици у Тузлу: како је прото брчански Стево искупио сплни народ код Драгаљевачке цркве ваљда с намером, да буну дпгне. И владика увери пашу, да ће то заиста учиннти прото Стево, него да му се оружаном силом стане на пут. И ево због чега бељинскп кајмакам добије телеграм, да проту Стеву одма ухвати ако га ма гди у бељинској нахији нађе и да га пешице и везана дотера у Тузлу, а сељаке, с којима је он говорио, да строго и под апсом испита о свакој речици, која је из уста прота Стеве изашла. Но кад проту незастану код цркве, они зађу из села у село те све оне јадне невпне људе који су тај дан код цркве били , хватај и вуци у апс, а нп криве ни дужне. Неке од ових већ су одпустили јер нису могли наћи никакве кривпце код њих, а неке п данас држе