Сион

124

св. Андр?јевску цркву у Кијеву. На најузвишенијем готово хумићу у Еијеву подигнута је Андрејевска, тако звана, црква у сдаву и част св. Андреји Првозваном и његовом становању у Кијеву. Прича се: да је на оном месту, гдеје св. Андреја крст свој на 40 година посде Исуса Христа побб у земљу и рекао: да Ке Кијев бити мати градова руских , да је ту бпда стара црква, па пошто су је разоршш Татари, онда је из оно.г места ударила вода, која је мало ниже и готово под самом садањом црквом од источне стране. Мало ниже од ове св. воде, која лечи од свију болести истино кајуће се, чује се у очп свију веллких празника како звона звоне, и како се пева црквено појање. Ова су звона са светим црквенил стварима, да их неоскврне ногани бусурмани Татари, пропала у земљу, и тако од то доба, ето видите, као и ова наша у овој провалпјп, звоне, те опомињу народ на негдашњу несрећу и погибнју^ са његових недела и безакоња. Разуме се по себи, да звона и у Кијеву и у овој провалији нашој, и ако су пропала ту , опет не могу да звоне и из земље неће да нам појају, но ппак ту ствар нетреба узети као по све неистпнпту. Ако нису звона и калуђери, оно су. потреси неки у земљи на тим местима, који издају потмуле звукове, који допиру до пролазећих туда људи, на ови у својој Фантазији стварају и звона и калуђере, и богатства, и манастире, и каквих ти ту нема чуда! Свако зна да има мдого и мдого природних појава не протумачених само с тога, што незнамо законе њнхове. Нарочито пак у нас Срба држн се и оно за нечувено дело, које је у изображеним световима обичан појав. Тако само примера ради да наведемо нешто из нашег малог и ништавног путовања ђачког у 1861 год. Више Ужица западно идући до једно 2 часа све уз саму Ђетињу бдизу обаде ове, а под високом планином Градаљ, у самом камену самотвору има један кдаденац, у ком је вавек све једнако воде. Пданина ова широка је са својим осојцима преко 3 часа и у целом том нростору правце од тог кдаденца к југу нема нигде ни капи воде. Ова вода у кладенцу том, пред што ће да буде кише, увек се замути сама од себе; и то је био знак за обдижње житзље кад ће бити кишевито, а када ди осушито, иди баш п сушно време. На иусту маслу нашдо је се и господара. Тако су нрорицади по води у том кдаденцу од пскони Срби, а кад овим обвдадаше Турцп, онда Срби мухамедове вере, нди потурпце. Докде год нису ове потурице, иди Срби мухамеданци, истеранп из Ужица, њихове хоџе, дервиши, мехови и друга духовна дица, кадјесуша бида, за паре су