Сион

123

вих калуђера. У срезу колубарском причају да је био други маиастир, у ком су калуђери били жене или другим речима женски манастир и у овом калуђерице, којих се име овде у народу нечује. Пред саму битку косовску овладао је народом чудан грех и чудно безакоње тако, да је устајао брат на брата, син на оца, отац на сина и т. д. Господу се Богу то зло и тај покор додија, те напусти своју казну на овај манастир. Три дана и три ноћи грмило је, киша са суснећшцом и градом лила је, као из кабла и земља је се тресла, док није сав манастир, са свим ћелијама, зградама, калуђерима и свим својим ту деснвшим се имањем и богатством, пропао у земљу; те се од то доба то место прозове „Иџовалија". Да би се људи сећали грехова својих прапраотаца и да би се знало да је ту читав и целокупан манастир , са свим својим имањем, богатством п калуђерима пропао, и да је још цео и читав, — то у очи великих нразника, још и дан данашњи непрестано звоне звона! као на прилику у очи Божића, Богојављења, Ускрса> св. Ђурђа и св. Тројице. Осим звона чује се још и данас црквено пјеније, које испод земље, као и гласови од звона, потмуло излази и допире до ушију православн^х". Ето то је прича о провалији. Она се зајиста може назвати тим именом, али не у потпуном смислу те речи; јер има дно и то доста плитко. Цела дужина и ширина држимо да нема више од 350—400 хвати, и дубљине од 25—30. У ову провалнју нико од народа неулазн, а веле да н стока неслази у ту округлу рупчагу. У целом том простору нема ни шуме, осим траве која расте у подводном месту. Земља још и данас, веле, лази непрестано около, а средина дна остаје једне исте дубљине. Цела је та шупљина испуцала и чисто влажна и подводна. Више нам ни један од наших сапутника неумеде казати, као ни то како се зову околна брдашца и месност. Види се да се ту ни један поточић не слива у ову провалију, и да земља одоздо неким узроком спушта се непрестано у ширину. Можда ће околни становници кроз кратко време имати овде једно дивно и красно језерце, које ће бнти, чим се ма с које стране, окрајак ове провалије слегне. Држимо да ово није без икаква узрока овако, а свака народна нрича садржи у себи ма и најмању искрицу истине, око које се обмотава појезија са својом чудноватошћу. Но нашем мишлењу ваљало би ово одкопати па видети и дознати узроке овога појава, појава можда носве нриродног. Што се звонења и црквеног певања тиче, за које народ прича, да се зајиста у очи великих празника, чује, то нас опомиње на