Сион

116

Путнич^е с,лш^е ва*љевс^ог о^руга, Обреновац, поље љубинићско и његове старине По дугој борби нашег пароброда са ветром и вадима саваним, и ако ове немогаше надвдадати, те пароброд далеко од обале забрешке стаде, ми се извезосмо на једном чамцу на Забрежје. Такав нам је нароброд био, да је чамац са два весла готово внше имао снаге у себи, но он сав са својим огромннм справама; ето чпм нас усрећава Аустро - угарска. Од Забрежја (а до Обреновца шш Палежа како се он до додаска пок. кнеза Милоша Обреновића звао) има више од по часа пешачка хода. Гезгода је и ту као и на другнм српским местима, што човек мора и.1и имати свог познанпка, који би му послао кола , или, ако не то , а оно да пртља и носи своје амбуље о себн. За овај пар ја сам се те части опростио, јер једном судском чнновнику из Ваљева његов иознаннк, неки обреновчанин, био је већ послао кола, која су га на Забрежју чекала; те тако и сам стрпам своје амбуље на ова и одвезем се с њим у Обреновац. До Обреновца, а од Забрежја, ваља пребродити једну малу речицу „Куппнац, која у препекама летњим са свпм усане, а у пролеће и јесен, као и Колубара, начини доста чуда. Она, веле, извире пз брдашца неког Куиинца беогр. нахије, па се овде код Забрежја улива у Саву. Баш код самог Обреновца, а од источне стране овог, на најузвпшенијој полукружној тачци, око које мртво протиче Еупинац, стоји црква Обреновачка, верно чедо свога времена и доба 1 ). Овај полуострвчић , као што већ рекосмо, највиша је узвишеност, и на њој су наши стари. и незнајући зашто и крошто, направили себи овај свети храм божији. Рекосмо и незнајућн зашто и крошто с тога, што, и ако нису познавали правила грађевине, опет, гоњен самим нагоном народ, да оно што представља светињу његову , да оно у чему треба да се узвиси дух његов над ниским земаљским стварпма, ваља да буде на најузвишенијем месташцу; те тако и да показује, осим своје унутарности, још и снољашњу узвишеност над осталим стварима, које су му подобне, но које му ипак нису равне. Напротив нови наши Обреновчани, ваљда затупљенилажннм нојмовима некакве аустро-угарске цивилизације, сада хоће да граде нову цркву, нови свети храм божији; но на жалост мало даље од овог светог храма н на мало нижем месту, што им се бар од наше стране замера. Можда- су се они угле') Сад је црква нова у Обреновцу, по ове су записке нисате рапије. Уредник