Сион

156

Морадне тековине и победе човек не добија олако и по јевтину цену. С тога се од њега овде и траже жртве тешке, па ако хоћете и неприродне, но тим више неопходне, што је само под условом тих жртава могућно и лично усавршавање и успех на сваком пољу, у свакој области живота. Породичне везе, по самој својој природи , представљају врло тесан и ограничен круг за делателност разума човекова и за његову моралну слободу. Патријархални исток укочио је се у својој умственој непокретности; и тек у класичном свету , где се први пут са усиехом развијају начела државног живота, сусрећемо најире у историји покретање и напредак. Но тек хришћанској Јевропи палоје у део, да изведе и развије тако широко идеју државну, о којој стари не имађаху ни површна појма. После тога сасвим је природно, што чулни нагони нису могли више владати ни у међународним одношајима, него су поступно уступали место упливу духовних принципа јеванђеља. Свакоме је, разуме се, познато, како је та страна живота код старих јако зависила од племенских побуда. Шта више и нред очима високообразованих Грка странац, не — грк био је природни непријатељ, који не заслужује ништа више до презрења и мржње. Њихови најбољи философи , например Аристотело, нису ни сумњали, да су варвари (т. ј. странци) самим рођењем унапред одређепи за ропство. С таким истим убеђењем наметао је Римљанин на покорене народе најтежи јарам и не мислећи да у томе може бити што противно правичности и правди. Хришћанство је, напротив, најпре започело да проповеда узајамну љубав међ народима. У сваком човеку хришћанин мора да цени и уважава његово морално достојанство, па био он ма ког племена и происхођења, и Јеврејин, који се нре туђио и мрзио странца, ностаде сада брат Самарјанину. Одсада „нема ту ни Јевреина ни Грка , ни роба ни господара ни мушкога рода ни женскога; јер су сви једно у Христу Исусу".