Сион

202

Дакле из свега казаног може се извести тачан закључак да су Срби живели у тим предјелима, где је се почело врло рано ироповедати хришћанство; а ако је то тако, то је природно предпоставити да смо ми Срби почели примати хришћанство још од првих времена хришћанства. Сад, по овоме, долази питање, који је то народ, што је први одпочео проповедати Србима хришћанство ? — Очевидно је, да су то били грчки пропагандисти и да су они први почели проповедати, јер ширећи грчку цивилизацију на истоку, где није могла римска пропаганда продрети, она је у једно и пресадила у србска срца православно хришћанску веру. Али и ово ширеве хришћанства међу Србима стоји у свези са општим разношењем хр. вере међу свима словенима; јер још у то време, т. ј. првих векова хришћанске епохе, Срби се нису подпуно одвоили нити су били сами за се неко оделито друштво. Те с тога, ако ћемо говорити о успеху цариградске пропаганде у време св. Златоуста међу Словенима, то тај успјех, без сваке сумае, може се однети и на Србе. — Такође , уколико нам је познато, св. Злотоуст шиљао је словенима пастире и учитеље из средине грка, који су без сваког двоумљења проповедали хришћанску науку и Србима и утврђивали међу њима црквени поредак. 1 ) И тако хришћанство посејано међу Србима, може бити, апостолом Андријом, а подржавано помоћу и утицајем св. Златоуста и других цариг. патријара, распростираао је се међу њима полако — дотле, док се они неђу, по дозволењу императора грчког Ираклија, у почетку 7 века (610 год.), преселили у грчке пределе. Неки део Срба населио је се у

Ј ) У Фотија — ВЉНоЈ. с. 273, р. 1518. Бдажени Теодор писао је о Златоусту, између остадог и то, да је Златоуст мдого се трудио о разношењу хригаћанства у Скитији и да је он први подигао олтар код скитајућих се Скита. И на другом месту опет говори „св. Златоуст, чувпш да Скити, обитавајући око дунава, жуде за спасењем , посдао им је пастире и учитеље" — Сам пак Златоуст с усхићењем вели: „Скити, Тракијани и Сармати славе Христа. Сћп8(, Ер1вв1. 107. —