Сион

204

а друго и због незнања срп. језнка, не беху радо примљени од стране Срба, с тога они наскоро и напусте своју паству, а нарочито због тога , што је и сам народ избегавао своје учитеље; јер ови беху вољни пропагандовати не само веру, већ и свој — латински језик, што је најжешће и озлоједило србско родољубље. Србин је више био вољан и саму нову веру напустити и занемарити, него ли свој матерњи језик — који га и разликује од других народности, па и од својих наметутих учитеља. У самом овом тренутку релиђиозне кризе, кад су Срби остали безвидљивихвођаухриш. вери од латинских легата, опет јеневидљива сила руководила их у испуњавању хриш. обреда и богослужења, и недаде им пасти у своју стару незнабожачку веру. — Находећи се српски народ у таквом жалосном стању, с једне стране, због недостатка добрих учигеља, који би им очувалн новонасађену науку хришћанску, а с друге стране, због Насртања Сарацина (Арављана) на Србију, који им такође млого квара учинише и у дрквеном и у грађанском друштву, Срби бише принуђени тражити заштите код источних хришћана. На истоку тада владаше познати Василије Македонац, Византијски император, који беше тако срећан, да једним покретом своје војске одбије од Србије Сарацине, што га је у очима народа србског и узвисило. У такој великој радости Срби, у име благодарности, пошљу своје посланике к Василију с молбом*, да их он под своју заштиту, као народ њему одани, нрими и да му пошље учитеље и нроиоведнике хр. вере из Цариграда, који ће их настављати у истинама православне св. цркве. Василије Македонац нримио је ласкаво српско иосланство и молби Срба дао задовољења. Свештенике и учитеље — Грке — пошље у Србију да Србима свршавају хришћанске обреде и да оне покрсте, који су издали били веру хришћанску због хрђавог понашања латинских пропагандиста и прешли у стару своју незнабожачку веру. Од овог времена настају ближи и