Сион

220

О одиошаима српс^е цркве наспрам цр^ве цариградс^е, (НАОТАВАК). Ови историци —- који тако нисле — чине се, као да иечују и незнају ни то , да и сами католици признају, да је српски народ конатао примио веру хришћанску и у истој подпуно се утрврдпо за време царовања Василија Македонца посредством грчког духовенства. Шта впше они нећеју да знају ни за то , да је св. Савва, први архиенискон српски, — родивши се од знаменитих родитеља српских, васпитао се на Атону, где није било ни једног римског манастира, ннтп га пак и у данашње време има, — посвећен за архиепископа српског у Никеји грчким патријаром и у својој пастви ревностно утврђивао нравославље. Прејемници његови такође су сљедовали стопама великог просветитеља српског и чували веру својих отаца. 1 ) Ови пак лжеисторици, извртајући Факта, тврде, да је, тобож, св. Савва био намесником римског папе, који је се у то време находио у Цариграду, и да је, тобож, нравославље појавило се код Срба тек у почетку XIV столећа. 2 ) Но ово су све измишљотине паписта. — Срби се и данас тврдо држе нравославља и ако се многи находе под тешким игом свирјепих тирана монголскога племена, и ако и у данашње време и сувише трие притешнења и са стране латинских језуита у Аустрији , и са стране грчких среброљубивих Фанариота у Босни, Херцеговинп и старој Србији. — То нам може послужпти као жив и јак доказ, да су Срби и у стара времена жестоко бранили и чували у средиии својој иравославље. Ретко је се догађало, — а то су чинили из политичких интереса, — те су ионеке личности остављале иравославље и прелазиле у католицизам.

!) Летопис Данилов, вид. Раића II, 389. 2 ) Опепз сМв4. т. II. р. 319—321. види гдас. X. 190.