Сион

213

Ја ћу овим да одговорпм на те чланке, само ми је жао да г. писца не познајем. Држи се у обште да није баш потребито знати имена нишчевог, доста је обраћати пажњу на оно, што је написано. Тог се начела и ја подпуно држим, — ади дочим је г. писац удостојио спомена бага моју личност и тиме изазвао ме да му одговорим, то пдеменитије би бидо с његове стране да се је и он подписао, те бар би двобој поштен био. Доста је, чини ми се, неделикатно стати иза бусије те гађати у човјека. који ако и није баш зечнје нарави, ади би ипак водио знати ко у н> гађа и да ди гађа, што му је начедни противник, иди што има њеке своје особите цјељи. Ако ми је начедни противнпк, знаћу га поштовати нешто више, него што он то знаде, ако ди је дични противник, онда ћу се другчије вдадати. Позивљем дакде овим г. писца да се подпише кад другп пут буде хтјео узимати моју дичност као предмет свог умовања, иначе нећу га моћи удостојити нпкаквог мог одговора и прннуђен ћу бити сматрати га онаковим, каквим он неби желио бити. Први чданак почиње се са поетичком сдиком. Она ноказује да је г. писцу згодније са дирама боравити, него ди списе Филозофа богосдова преметати. И доиста, кад човјек прочита писчево умовање, мора га сматрати врло сдабим богосдовом, да не рекнем, слабим у знању правида природне догике. Шта је г. писац хтјео казати са својим првим чданком, ја никако не знам. Он брка но.јмове о толеранцији и интолеранцији редигиозној, као мдади ученик Богословије, који је тек јучер почео изучавати историју цркве. Најприје г. писац осуђује, за тим одобрава, пак опет осуђује дописника тадијанског диста ,11 Баћпа^а." У иочетку осуђује их што нам нуде књиге, из којих се можемо ми правосдавни „правој вирп" научити, мало ниже каже да смо тврдогдави и да је убојпто начедо религијозне толеранције, него да морамо попустити и ступити у религијозно јединство, а какво је то религијозно јединство каже нам на иосљедак, нараФразајући Далматове дописнике н привађајући нам цитате из књига Дедингера и Шудте-а , што су овн написали прије нег што ће се одпјепитп од ватиканске црхгве. Каква је ту логика г. писче? кажите јасно, одобравате ли оно, што је „II Баћна^а" о нама православнима написао, или не одобравате? Ако је прво, онда вам није било потребито мучитн се толико ; могли сте просто осудити нашу изјаву и казати да су право имади доппсници, кад су нам свјетовали да се из књиге кардинада Тости-а ноучимо и онда би се разумједи. Ако лп пак неодобравате!