Сион

229

унијата, што још у руској царевини остаје, наскоро ће исчезнути под уиливом благог примјера ведике већине, која се у њедро правоелавља вратила. У „Сиону" већ је говорено бидо о важном значају тога догађаја. Ми ћемо сада да из знаменитог саборног акта свештенства холмске епархије, састављеног 18 Фебр. т. г. и подписаног администратором епархије, првим саборним архипрезвитером Ходма, чдановнма и секретаром ходмске консисторије, ректором и инспектором холмске семинарије и викаријем катедрадне ходмске дркве, изведемо узроке, којп побудише гр. унијате холмске епархије да се к православној цркви присаједине. Посље зрјелог обсуђења тога, како је изгубидо сав значај ујамчење напе Климента VIII (1585 год.) и његових прејемника, да ће се у светости и неприкосновености ч} г вати обреди и вјероук источне цркве у гр. унијата, посље прегледа свпју покушаја, што су римско свештенство а наиме језуити чинили да изгладе сваку разлику међу унијатством и латинством, иосље обзора жалостног стања у коме се, благодарећн интригама језуитским, холмска епархија нашла, кад је издана била 1873 год. консисторијална окружница да се усноставе црквени обреди на онакав начин, како је то било од Замотског сабора 1720 год., посље обсуђења на последак Енциклике Пија IX од 13 Маја 1874 год„ којом папа узакоњује сва извраћења и новоуведења у богослужењу гр. унијатске цркве, којом благосивља одступнике од цркве и народа и којом побуђује уннјате к непослушности Богом постављеним властима, — свештенство холмске епархије узимајуђи унризрење: 1. „да поступање римскога пане, — веле онп, — коначно руши ону наравствену и духовну свезу, која је постајала пзмеђу нас, као подчињеног свештенства и њега, као нашег светитеља и пастира, јер његово поступање јавно противурјечи смислу акта, на основу кога западноруски еппскопи подчинише се Риму, а противурјечн и смислу свију булла његових предшественика, који су нризнали светост источног обреда и неприкосновеност његову у унијатству; 2. „да данас у римско католичанство, по вољи истога папе, уведени су догмати, као: о безгрјешном зачећу Богородице и о непогрешљивости папској, догмати, који су непознати нашим предцима, кад су унију склапали ; даље, да проглашење овог другог догмата, т. ј. о папској непогрјешљивости повукло је за собом распадење и у самом римокатоличанству, јер врло многи прпврженици