Сион

246

теља из саме средине српскога народа, које спремише за то свето и узвишено дело грчки свештеници, док напротив надувени и охоли латински легати сматраху за стид заузимати се тим радом, а нарочито водити разговоре и васпитавати оне на које су они гледали као на робове. Нема сумње да ова заслуга у образовању и васпитању словенских пастира и учитеља највише припада словенским равноапостолним мужевима Кирилу и Методију. Јер они су основали школе у Бугарској 1 ) из којих су изишли ваљани ноборници њихових светих радова а наиме: Климент, Наум, Горазд, Савва, Глигорије, Константин, Ангелар и други. Ученици словенских апостола, изилазећи на проиовед,достојно су продужили започету мисију својих знаменитих учитеља; они су с великим успехом заштићавали православље од нанадаја латинске пропаганде и гајили словенско богослужење, а тиме су све јаче и јаче укорењавали хришћанство у срцима словенских народа. А зацело без народних учитеља и без јерархије словенске, свето дело првоучитеља наших, усљед силног нападања римских легата, без сваке сумње, ; ( вело би, као што је увело у оближњим иределима на западу, н. пр. Моравији и Панонији, где су мало помало латински учитељи изтисли учитеље словенске, а с тим и словенско богослужење и православно-источну вероисповед. Кад се пак појави архиепископија „Прво-Јустинијанска" а с њом и самосталност словенске јерархије,' 2 ) тада се словенско духовенство с већом енергијом разиђе с проповеђу по свима пределима словено-српским. — Бугари тада проповедаху науку Христову Србима, Срби Бугарима; а и једни и други проповедали су на словенском језику у Моравији, Панонији, Далмацији, Хрватској и Руссији и, снагом словенске речи, дуго су давали одпор латинским проповедницима, који беху в«ћ успели после Методија, да посеју кукољ у неким

Ј ) Критич. изсл. об. истор. Бблг. — Венед- стр. 48. 2 ) Времен. 1850 г. к. 5. ст. 4. — Часопис дух. 1871 св. I. 21.