Сион

40

годети епископске против установа. отачаских. Врати се с готовошћу у лоно апостолског престола, где су се и до тебе епископи учили медоистичућим догмама божанственог закона и добивали право вишег пастирског сана; прими и ти епископско рукоположење од апостолског нрестола и од римске дркве, која је глава свима црквама, да би под влашћу блаженог Петра и нашом, могао боље и без страха управљати народом.') — Папа није оставио нн српскн народ, пи његово духовенство без свог лукавог и одвећ ласкавог иоздрава. Обузет радошћу што је народ изјавио жељу предати се к њему и западној дркви, он шаље свој апостолски благослов и пише му: „Почем сте ви, вазљубљена чеда наша, поже^ лили свом душом и свим срцем ваншм вратити се у крило матере своје св. римске цркве, то се тиме неисказано радујемо.-Ми смо готови да вас примимо с отачанском љубављу у своја наручја, само ако ви допосљедка будете чували своју жељу и обећање. А ми, подижући руке к небу, препоручујемо вас нашим св. молитвама Богу и благосиљамо вас сваким благословом духовним." 2 ) Ево с каквим су се ласкавим речима служиле папе, кад су Србе мамили к римском престолу. Сем таких ласкавих улагивања папа је слао и многе дарове кнежевима и епископима српским, — с чим су заслепљавали очи частољубивој и властољубивој госпоштини српској. Али ипак сво то лукавство папе и частољубље Бранимира и епископа Теодоеија немогаху отргнути народ српски од православне источне цркве. И Срби у Хрватској усрдно чуваху све обреде источне цркве: словенско богослужење, наслеђе Еирила и Методија, код њих је се јако укоренило и разширило. Они се тако тврдо држаху источне цркве, да су се, при крају IX столећа, подчињавали епархији, која је принадлежала цариградском патријару.

') 'Гамо. 2 ) Тамо.