Сион

254

Драга браћо! Две ми се радости данас надмећу: једнаје: што пред Богом у овоме светоме дому божијем гледам вас дично и јуначно Србство, а у души својој замишљам Таково, гледам, како сте се искупили на молитву, да одате благодарност своју Творцу своме, за ову милу слободу своју, где сте се искупили, да се сетите чемерне прошлости ваших ђедова, а сложки пригрлите будућност своју, где ће те се сетити тужне успомене, а чути глас патриотизма, и као грађани умети денити шта вам јошт предстоји да извршите; — а друга ми је радост та: што из лица и срдаца вашнх читам живу вјеру својих праотаца, која их је чувала кроз толике стотине година, те не попузнуше и неподпадоше под ноге својих рушитеља, која их и сабра у Таковску цркву и која им шапташе у срцу: „0 вама је Бог, народе, уразуми се и небојсе!" „и које велики као што сам ја Бог ваш, ја &у иред вама чинити чуда." Ово велико, ово дично сабрање ваше, да ли, љубезни, не личи на славно Таково, када оно срце од Србина рече: „Ево мене а ево вам рата" — када цвет јунака србски рече: „Милоше буди нам старешина, буди нам вођ, од целог смо света оставл>ени, ирезрени, ни на ког се ослонити несмемо, сви Кемо мрети а вером иреврнути неКемо, — ти отац, ти избавитељ, ти сиаситељ." — Оваковим одзивом, оваковим пожртвовањем наши стари одпочеше борбу за слободу своју. И овај глас устанка расчу се по беломе свету, сви чуше, сви видеше да Србина јоште жива има, да му племе није изумрло. Но како ли беше душманину Србиновом, како ли му беше кад му стиже глас, да се Србин ујединио и наоружао, и кад је одсудно изрекао: „Слобода илисмрт." Одмах душманин оштраше мач, — мач припаса и похита да овај иламен слободе србске у зачетку њеноме угуши. Читаве орде бесних азијата лећаше Чачку и дивној Јелици , и са свију страна узвикиваху један другом, — недај, — недај сад, јер ће доцне касно бити. 0! да дивна нризора ? — Милош са својима