Сион

337

огромне развадине од цркава , монастира и конака бивших српских архијепископа пре св. Саве, са којих се тако прозвадо и цело село ово и цела околина његова , са кога се и каже и кад се у село и у околину иде: „ходии у Бнскушнтина." Безио 40 с; Нерези 50 с; Дреиок 30 п. Требишта 40 п. 20 а. Модрич 80 с; Ваиа 20 с; 40 п. Стебљево 230 п. 40 с; Клеп>е 100 с. 50 п. Оебишта 150 п. 40 а. Ђинац или Гиновац 60 с. 50 п. 30 а. Зубчан (Заубчан) 70 п. Летен 100 п. 60 а. Миреш 40 а. 15 с. Горица 40 а. 10 п. 4 с. Хумеш 50 а. 2 с. Окешап 40 а. Жуианче 80 а. 3 с. Забратчан 40 а. п. с. Грке 30 а. 20 п. 5 с. Годивља 90 а. 40 п. 13 с. ЋутеК 40 а. 38 п. и 13 с. Кут 40 а. Како су турци са својим властима а и појединим разбојницима на силу Бога навалили да из овог краја изтисну ц у н>ему униште српство, ево вам најочигледнијег доказа. У целој елбасанској нахији нема сада ие само ни једног правосдавног Србина, него пи Србипа; а у споменику манастира св. Јована Владимира краља Срп. којег су 22 Маја 1015 год. на превари у саборној преспанској цркви убили Бугари, као свога зета и рођака, још од 1810 године па на овамо нема села у целој елбасанској нахији и већем делу Арнаут Београдске, из којег неби било не само уписаних православних приложника, него и Срба , са чистим србским именима као: Богдан, Рашко, Петруш , Ивашко , Братослав , Миреш , Велислав , Дмитрашко , Иваниш , Милорад , Миливој , Милош п т. д. Сад туда свуда нема ни душе српске а камоли православне. 1863 год. нека два Ариаутина разбојника затворе се по наговору турских власти у једну потуричку кућу у селу Горици спрам Дибре, па да би турске власти утаманиле ту 240 срп. кућа (што су са леве обале дримове) они под именом да бију ова два затвореника, напере топове у сред бела дана, пред свом хришћанском Европом, а у Европи, и сво село ни криво ни