Сион

348

и крсна имена, прокдео свакога који се зове Србином, одлучио од цркве као: и Наума, Жуианчу, Христу, Минчу, Еонстантина Стефанови&а и млоге друге. А одлучити од дркве и јавно у цркви проклети кога, значи подпунце одвојити га од целог света. Овоме нико несме рећи „нн помози Бог", нико се несме с њим срести, нико запитати, трговати и т. д. У исто је време поставио за проту попа Василија , за старца (саветника меџличара) Анђела Грбче шећерџију, Анђела Јањева касапина, београдског једног памуклијаша и друге неке. Осим овог одузео је и гробља и све, па ако коме умре члан породице, а ова не признаје екзарха и Натанајила, не само ни у једно гробље, него и нигде мртваца не смеју сахранити, док умрлог родбина ие признаде екзарха. Турски стражари чувају кућу умрлог и гробља, да га неби крадом погребли. Од 50—60 случајева само ћемо овај један о овом навесги, као најјбогатијег, најзнатнијег и најчувенијег лица. Трговцу Кости Маргариту умре девојчица од 15 год. тело јој је лежало 4 дана, Натанајило га је чувао са турским војницима да га не саране непризнав екзарха. Коста је потропшо прек$ 2.000 гр. за саме телеграме у Цариград, жалећи се патријарху, великој цркви и великом везиру, на удовлетворења пикаква, и он је морао усмрдео труп своје 15 год. ћери, под стражом турски заптија, натоварити иа чамац и одвести у манастир св. Наума те га тамо погребсти. Стража је пратила тело, да га овај неби укопао гдегод на обали језера. Ево ти антихристе Натанајило још једног твог не нехристијанског, него и не мухамеданског и незнабожачког дела, па се огледај у њему разбојниче и одљуде, јер и турци мргве хришћане, и ако у ђубрету каквом, али свакојако ма где затрпавају. Чекај одљуде и звере, неће дуго проћи, а твоја ће лешина као што сада кужи и скврнави човечанство и род људски, скоро заударати целом свету и овај ће те проклињати од сада па до амина века. Од велике туге, од велике несреће , јада и чемера већ више и неможемо, јер ово су најмањи и најнезнатнији догађаји, остављајући оне веће и ужасније и ненапоменуте, само свет и туђини да не сазнаду нашу униженост, наш јад и чемер, нашу бруку и невољу. Следују потписи. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ ПРОф. БОГОСЛОВ. АРХЦМ. НвСТОр.

УДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.