Сион

347

Меџлиза... подере закривадо с лица ове, и доиста, у место сестре, види подметнуту булу! Меџлиз сав ђипи и на основу корана, што су турске жене не прикосновене, окује оба брата и баци у тавницу Дибарску. Браћа су у Меџлизу изисовала турке, и после неког доба проконају тавницу п побегну. Одавде оду право у Стебљево и лицем на бајрам турски, кад су турци клањали у џамији, насрну па кућу насилног зета турчина, вежу у њој све што је одрасније мушко и женско било, па сестру узму и одведу у Солун. У Солуну телеграФишу њеном заручнику у Влашку, и овај одма дође. Међу тим из Дибра оде тужба у Солун, да су они као бајаги отели туркињу, а у исто доба дођу Стебљевски турци у Солун са насилним младожењом-турчином. Шест недеља је трајало мучење и злостављање од стране турака и власти Грозде: и «а је као права српкиња и јунак над јунацима, слава јој и хвала, јавно н у очи паши и меџлизу говорила: да је српкиња, да је на силу отега, и да има свога заручника. Турци неимадну куд, пусте је, заручцик је узме, венча и одведе у Влашку. Али из Дибре дође судско решење , у коме се Риста и Стојан захтевају као разбојници п паликуће, као убице и лопови; а ово је све турска ујдурма. Турци као Турци, пошљу их оковане у Дибру; у овој су обоица у највећим и најгрознијим мукама до скора лежали; на једног од њи двојице отроваше турци, т. ј. Ристу, а Стојана ће ово дана или отровати или обесити. Ево ти Натанајило зликов^е, извргу људски, и антихристе, проклетпиче и јудо изкаријотски још једне жртве, пак се насити! Српска свештена историја умеће твоје име забележити где треба, српство, ако те дочепа кад год, умеће твоја архијерејска недела достојно наградити. Пошто је се Натанајило помоћу турских власти, руса Будиловића и оног бугарина чиновника руског утврдио у Ориду, и ако је испочетка као лисац само проповедао и обећавао ослобођење и постанак бугарске царевине, он опда окрепе други лист и у самом Ориду. У овоме не само да је одузео петрахиље (парохије) свима свештеницима, које су владике патријархове запопиле, него их је истерао из цркава, калуђере из манастира, а само није могао из светог Наума, нроклео их и одвојио од цркве. По овоме забранио је славе